Tehnologija gajenja sirak, proso, heljda
ODSEK PRIMENJENE INŽENJERSKE NAUKE POŽAREVAC
STUDIJSKI PROGRAM: ZAŠTITA BILJA
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: RATARSTVO SA SEMENARSTVOM
TEMA: TEHNOLOGIJA GAJENJA-SIRAK,PROSO,HELJDA
Datum: __________
Poeni: __________
Mentor: Dr Markola Saulić Student: Aleksa Jocić
2022/40107
Požarevac, 2023.godine
Sadržaj
Rezime...............................................................................................................................................1
Sirak- Sorghum bicolor (L.) Moench...............................................................................................2
Rezime
Sirak, proso i heljda spadaju u grupu prosolikih žita (žita druge grupe). U ovu
grupu spadaju sledeća žita: kukuruz, proso, sirak i pirinač. Sve navedene biljke
pripadaju familiji Poaceae (Gramineae). U uvodnom delu date su osnovne
karakteristike, sličnosti i razlike između pravih i prosolikih žita. Ovde ćemo navesti
samo neke karakteristike prosolikih žita:
1) Prosolika žita klijaju uvek samo sa jednim korenčićem.
2) Stablo je ispunjeno parenhimom.
3) Na stablu kolenca nisu jasno izražena; ona predstavljaju slabo izražena
zadebljanja. Broj internodija je veći, a posebno kod kukuruza i sirka (8- 12-20).
4) Stablo sadrži šećera, te se ova žita nazivaju još i »šećernim« žitima.
5) Cvast kod prosolikih žita je metlica, a kod kukuruza metlica i klip.
6) U klascima su razvijeni gornji cvetovi, a donji su često reducirani.
7) Zrna kod prosolikih žita nemaju ni brazdicu ni bradicu.
8) Prosolika žita imaju veće zahteve prema toploti u odnosu na prava žita, stoga su
to žita toplijih krajeva. 95 Prosolika žita Gajenje alternativnih njivskih biljaka 96
9) Prosolika žita imaju manje zahteve prema vlazi za klijanje i nicanje.
10) Prosolika žita imaju manji transpiracioni koeficijenat (2-3 puta manje u odnosu
na prava žita) i znatno bolje podnose sušu.
1
Sirak-
Sorghum bicolor (L.) Moench.
Red: Poales
Familija: Poaceae Barhart, (Gramineae – Jusieu A. L.) – trave
Potfamilija: Panicoideae – prosolika žita
Rod: Sorghum
Morfološke osobine
Korenov sistem
. Korenov sistem sirka je žiličast i sličan je korenu većine biljnih
vrsti iz familije trava. Primarni korenov sistem obuhvata jedan klicin korenak, koji
se razvija iz radikule prilikom klijanja, i bočne hipokotilne korenčiće koji nastaju
desetak dana nakon klijanja. Primarni korenovi su po celoj dužini iste debljine i
čine mali deo ukupnog korenovog sistema. Na njima se nalazi čitav niz korenovih
dlačica koje predstavljaju osnovni organ za ishranu iz zemljišta do pojave
sekundarnih korenova. Iako svoju funkciju obavljaju tokom celog života biljke,
nakon razvoja sekundarnog korenovog sistema gube na značaju. Sekundarni
korenov sistem čine korenovi koji izrastaju iz kolenaca stabla ispod površine
zemljišta. Ovi korenovi obrazuju velik broj razgranatih bočnih korenova drugog i
trećeg reda sa mnoštvom korenovih dlačica i prožimaju zemljište u svim pravcima.
Sekundarni korenovi izrastaju po grupama obrazujući pet spratova koji se nalaze
ispod površine zemljišta. Debljina i broj korenova na svakom nodusu zavisi od
njegove veličine. Korenovi gornjih većih nodusa su deblji. i brojniji u odnosu na one
sa donjih nodusa. Ovi korenovi izrastaju pod uglom od 35-55o . U početku rastu
vertikalno da bi na dubini od 35-45 cm promenili pravac i dalje rasli horizontalno. Iz
kolenaca stabla iznad površine zemljišta razvijaju se vazdušni ili adventivni
korenovi, u narodu poznati kao »pandže« (Sl. 14.). Vazdušni korenovi su u odnosu
na podzemne deblji i zelene boje, daju biljci dodatnu čvrstoću i potporu, a ako se
ogrnu sa zemljom ponašaju se isto kao i korenovi koji se od početka razvijaju ispod
površine zemljišta. U zavisnosti od agronomske forme, koren sirka raste u širinu
do 1,5 m, a u dubinu do 2,5 m. Glavna masa se nalazi u dubini do 100-120 cm, sa
najvećom koncentracijom u gornjih 25 cm. Stablo.
Stablo
sirka je uspravno i u zavisnosti od tipa sirka dostiže visinu od 40 cm do 4 m.
Originalne introdukcije su se odlikovale visokim stablom (i do 3 m). Iz toga je
2
parovima. Jedan od dva klaska ima relativno dugu dršku i u njemu se nalaze dva
cveta: donji cvet je u potpunosti reduciran (nema nijednog elementa cveta), a
gornji ima samo 3 prašnika. U celini taj klasak je neplodan. Drugi klasak je sedeći,
ima dva cveta; donji je u potpunosti redukovan, a gornji ima sve elemente cveta (2
plevice, 2 plevičice, 3 prašnika, tučak sa dvoperim žigom). U celini ovaj klasak je
plodan. Pleve (glume) su dobro razvijene i kod plevičastih formi pleve obavijaju
zrno. Plevice (ima ih dve - gornja palea superior i donja - palea inferior) su nežne,
tanke, opnaste i mogu biti crne, crvene, mrke ili žute boje. Cvetanje kreće od vrha
metlice postepeno prema osnovi. Prilikom otvaranja cvetova istovremeno se
pojavljuju i prašnici i tučak. Mladi prašnici su žuti, a tokom sazrevanja poprimaju
narandžastu boju. Nakon sazrevanja pucaju i oslobađaju oblak lakih polenovih
zrna (do 100 miliona po biljci), nošenih vetrom na veliku udaljenost. Sirak je
fakultativno stranooplodna biljna vrsta, sa procentom samooplodnje preko 95%.
Cvetovi se otvaraju u jutarnjim časovima, pri temperaturi 17-20 o C i 65-75%
vlažnosti vazduha. Nakon 11-12 časova cvetanje prestaje. Najveći deo otvorenih
cvetova na metlici je 3-4 dana nakon početka cvetanja. U zavisnosti od temperature
vazduha cvetanje traje 6-10 dana.
Zrno.
Zrno sirka sadrži tri anatomske komponente: spoljni omotač (perikarp),
hranivo tkivo (endosperm) i klicu (embrio). Relativan odnos ovih komponenti zavisi
od sorte i uslova sredine. Zrno srednje veličine u proseku sadrži oko 84%
endosperma, 10% klice i 6% perikarpa. Perikarp se sastoji od tri histološka tkiva:
epikarp, mezokarp i endokarp. Spoljno tkivo – epikarp se sastoji od dva ili tri sloja
pravougaonih ćelija, koje često sadrže pigmente. Prekriven je tankim voštanim
slojem. Središnje tkivo – mezokarp za razliku od ostalih cerealija u svoja tri ili četiri
sloja ćelija sadrži sitne granule skroba. Unutrašnje tkivo - endokarp se sastoji od
sloja poprečnih i nekoliko slojeva cevastih ćelija. Unutrašnje cevaste ćelije sadrže
vodu neophodnu za proces klijanja dok spoljne poprečne ćelije blokiraju njeno
gubljenje. Kod nekih sirkova se između perikarpa i endodermisa nalazi
pigmentovani omotač – testa, koji sadrži kondenzovane tanine. Endosperm se
sastoji od aleuronskog sloja, perifernog, tvrdog i brašnastog endosperma.
Aleuronski sloj je spoljni jednoćelijski omotač endosperma. Njegove pravougaone
ćelije imaju tanke zidove i veliki sadržaj proteina, pepela i lipida. Periferni
endosperm se sastoji od nekoliko slojeva zbijenih ćelija sa visokim sadržajem
proteina lamelarne strukture i malim granulama skroba. Ovaj sloj utiče na hranjivu
4