Poljoprivredni traktori

Traktori predstavljaju vučno – pogonske mašine za obavljanje radova u ratararstvu, povrtarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu, hortikulturi, melioracijama, industriji, graćevinarstvu, saobraćaju, itd. Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj OECD-u (Organization for Economic Coperation and Development), poljoprivredni trakgor se definiše kao samohodno vozilo sa točkovima, koje ima najmanje dve osovine, ili sa gusenicama, s osnovnom upotrebom u poljoprivredi i šumarstvu, projektovan i izveden tako da može da zadovolji sledeće operacije: · da vuče prikolice, da nosi, vuče ili pokreće poljoprivredna i šumarska oruđa i mašine, a gde je to potrebno, predaje snagu za njihov rad pri čemu je trakgor u pokretu ili miruje. Kompleksnost namene traktora kao pogonske jedinice uslovljava konstrukciono, energetsko, ergonomsko ekološko prilagođavanje uslovima primene, koji su osim raznovrsnosti karakteristični i po svom dinamičkom karakteru (promenljivosti u toku perioda obavljanja radova). To uslovljava primenu mnogobrojnih tehničkih rešenja u podsistemima traktora koji ga afirmišu kao jedno specifično mobilne sredstvo, koje treba da ostvari veoma složenu vezu između čoveka, mašine raznovrsnog biosistema.