Primena GISa u analizi prirodnih nepogoda

Prirodne nepogode definišemo kao pojave koje se povremeno javljaju u prirodi, i izazvane su prirodnim procesima. U današnje vreme pojava prirodnih nepogoda u velikoj meri je modfikovana čovekovim (negativnim) uticajem na prirodne resurse. Antorpogena aktivnost ogleda se pre svega u degradaciji prirodnih resursa, degradacija i zapečaćivanje zemljišta, nekontrolisana i neplanska seča šuma, zagađivanje vodenih površina, isušivanje vodotoka i stvaranje veštačkih jezera i slično. Ove modifikacije životne sredine u velikoj meri doprinose sve češćim i ekstremnijim oblicima prirodnih nepogoda. Ukoliko prirodne nepogode dosignu velike razmere one se tada nazivaju prirodne katastrofe. U prirodne nepogodne ubrajaju se zemljotresi, cunamiji, vulkanske erupcije, uragani, poplave, šumski požari, klizišta i dr.
Kao poseban oblik poplava, bujične poplave su karakteristične za podneblje naše zemlje. Javljaju se povremeno, iznenada i pričinjavaju veću ili manju materijalnu štetu a mogu da ugroze i ljudske živote. Bujične poplave nastaju na slivovima na kojima su prisutni erozioni procesi u određenom stadijumu razvoja. Pojavom kiša velikog intenziteta, topljenjem snega ili koincidencijom ovih pojava dolazi do intenzivnog površinskog oticaja, pokretanja erozionog materijala sa padina u hidrografsku mrežu, brze koncentracije vode i formiranja bujičnog poplavnog talasa (Ristić R., Malošević D., 2011.). Ono što karakteriše bujične poplave jeste dvofazan fluid (nanos i voda) koji sadrži čestice različitog granulometrijskog sastava i čija zapreminska masa može da dostigne zapreminsku masu betona. S obzirom da je nastanak bujičnih poplava gotovo nemoguć bez određene količine erodiranog materijala, ove dve pojave treba proučavati zajedno.
Bujične poplave, pored velike zapreminske mase dvofaznog fluida, karakteriše i velika kinetička energija. Posredstvom ovih faktora bujčne poplave mogu da pričine značajne materijalne štete i da potencijalno ugroze ljudske živote. S tim u vezi potrebno je analizirati bujične poplave kao prirodnu nepogodu i preventivno delovati na njihovu pojavu.