genetika

PROTEINI
Uz vodu i kiseonik predstavljaju najvažnije materije u telu. Prevenstveno su bitne za rast i razvoj svih telesnih tkiva. Takođe, sastavni su deo svake ćelije. Proteini, tj. belančevine predstavljaju organske makromolekule građene od dugog lanca amino-kiselina povezanih poput karika peptidnom vezom. Nastaju pri bliskoj interakciji sa dugim, bitnim za život molekulom DNK.
Proteini su ne samo ključni već i veoma kompleksni i pojavljuju se u mnogo različitih oblika i spojeva. Npr. mogu biti povezani sa metalima –metaloproteini (hemoglobin u krvi) ili lipidima –lipoproteini (holesterol).
Zbog svoje strukturne raznolikosti imaju brojne i različite funkcije u organizmu.
Proetini su potrebni telu pri stvaranju niza enzima (molekuli koji ubrazavaju, kontrolišu i zaustavljaju biološke procese), hormona (molekuli koji omogućavaju komunikaciju i usklađivanje biohemijskih procesa između različitih tkiva i organa) i antitela (molekuli koji su proizvod imunog sistema organizma i odgovorni su za odbranu od stranih materija, bakterija
i virusa).
U proteinskom molekulu AK su povezane kombinovanjem amino-grupe od jedne AK i karboksilne grupe sledeće AK, a uz gubitak molekula vode i ovakva veza je poznata kao peptidna veza. Na taj način je formiran polipeptidni lanac.
Ako ima manje od 50 AK u lancu, molekul je peptid, a ako ima više od 50 AK molekul je protein.

U proteinima je suština i raznolikost svog života na planeti. Svako živo biće je jedinstveno po svojim proteinima. Šta više, naučnici su otišli toliko daleko da su otkrili da u čitavoj ljudskoj istoriji među svim živim bićima nikad nisu
postojala dva ista proteina.

AMINO-KISELINE
Osiguravaju telu dovoljne količine kiseonika koji je neophodan za rast i održavanje tkiva i struktura unutar organizma.
Predstavljaju osnovne gradivne jedinice proteina. 9 od ukupno 20 mogućih AK koje se mogu naći u lancima organizam može sam proizvesti i to su neesencijalne AK. Ostalih 11 organizam ne može sam da proizvede, pa se one moraju uneti hranom i to su esencijalne AK.
Esencijalne AK su neophodne za sintezu telesnih proteina u krvi. To su histidin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin, triptofan i valin.Neesencijalne AK su: alanin, asparagin, asparaginska kiselina, cistein, glutaminska kiselina, glutamin, glicin, prolin, serin, tirozin, arginin.
Prema osnovnoj građi AK su jednake u strukturnom pogledu. Svaka sadrži karboksilnu (COOH), amino (NH2) grupu i neki od mogućih 20 različitih funkcionalnih nastavaka (R).
COOH i NH2 su neophodne za stvaranje peptidne veze, a R je za svaku AK drugačiji i daje joj karakter. Svih 20 AK mogu stvoriti neki protein i svaka od njih ima svoju ulogu i mesto u peptidnom lancu, svaka ima svoja svojstva kojima doprinosi konačnoj strukturi i funkciji datog proteina.