Država Turska
ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
Семинарски рад из Апликативног софтвера
ДРЖАВА ТУРСКА
Студент:
Предметни наставник:
Ивана Косанић, НРТ 32/21
мр Јелена Митић
Београд, децембар 2021.
Ивана Косанић
Држава Турска
II
САДРЖАЈ
1. УВОД...............................................................................................................................3
2. ГЕОГРАФИЈА...................................................................................................................4

Ивана Косанић
Држава Турска
4
2.
ГЕОГРАФИЈА
2.1.
Положај
Турска се географски протеже на два континента. Анадолија, азијски део
државе, заузима око 97 % површине Турске. Европски део који се налази у источној
Тракији заузима око 3 % површине државе.
Слика 2.1.1. Турска
Свеукупне границе Турске дугачке су 9.850 km, од чега 7.200 km заузимају
морске границе. На западу Турска излази на Егејско море, на југу има излаз на
Средоземно море, а на северу на Црно море. На копну Турска се граничи са осам
земаља, дужином копнених граница од 2.648 km. На северозападу граничи се са
Грчком (206 km границе) и Бугарском (240 km), на североистоку са Грузијом (252 km),
Јерменијом (268 km), Азербејџаном, на истоку са Ираном (499 km) и на југу са
Ираком (352 km) и Сиријом (822 km). Недалеко од обале Турске налази се и Кипар
који је политички подељен на мађународно признату Кипарску Републику и Турску
Републику Северни Кипар, коју признаје само Турска.
2.2.
Рељеф
Средиште малоазијског полуострва јесте 1.500 km дагачка и 600 km широка
Анадолијска висораван. На западу, у Анадолијској висоравни налазе се многобројна
слана језера, а над њима се уздижу угашени вулкани. На северу висораван
ограничавају Понтске планине. У југоисточном подножју Тауруса налази се велика и
плодна Киликијска низија. На истоку Турска се простире у Јерменску висораван.
Изнад висоравни издижу се планински гребени и вулкани. Највећа планина у Турској
је Арарат на истоку земље.
Ивана Косанић
Држава Турска
5
Турска је географски подељена у седам регија. То су: Мраморна регија,
Егејска регија, Црноморска регија, Централна Анадолија, Средоземна регија,
Источна Анадолија и Југоисточна Анадолија. Ове регије се знатно разликују по
вегетацији и климатским условима.
2.2.1. Мраморна регија
Европски део Турске се састоји углавном од валовите земље високог степена
погодне за пољопривреду. Годишње забележе око 520 mm падавине. Густо
насељена подручја укључују Истанбул и Једрене. Босфорски мореуз, који спаја
Мраморно и Црно море, у просеку је дугачак око 25 km, а широк 1,5 km. На
Босфорском мореузу постоје два висећа моста. Његове азијске и европске обале се
стрмо уздижу из воде, формирајући низ литица и залива до којих је готово немогуће
доћи. Већина обале је густо пошумљена, са много малих градова и села.
Дарданели, који спајају Мраморно море и Егејско море, дуги су око 40 km и
простиру се на југу. За разлику од Босфора, мање је насеља дуж Дарданела. Залив
Сарос се налази у близини полуострва Галипоље и не посећују га често људи због
прљавих плажа.
2.2.2. Егејска регија
Смештена у западној Анадолији, регион има плодно тло и типичну
медитеранску климу, са благим и влажним зимама и топлим, сувим летима.
Широка, обрађена долинска низија садржи око половине најплоднијег
пољопривреднох земљишта у земљи. Највећи град у Егејском региону Турске је
Измир, који је уједно и трећи највећи град у земљи и главни производни центар,
друга највећа лука после Истанбула.
Производња маслина и маслиновог уља је од посебног значаја за привреду
региона. Обални град Ајвалик и многи градови Баликесир, Измир и Ајдин су познати
по маслиновом уљу и сродним производима као што су сапун и козметика.
2.2.3. Црноморска регија
Карактеристике ове регије су да планине формирају препреке паралелно са
обалом Црног мора, велике влажности и падавине. Источни део Црног мора
представља алпски пејзаж, са стрмим падинама и густим шумама. Као морфолошко
обележје, стрме падине имају и морско дно и планине. Од Трабзона до турске
граничне линије, морско дно је испод 2.000 m, а планине достижу више од 3.000 m,
са максимумом од 3.971 m на врху. До пре неколико деценија, паралелне долине
северно од Црног мора биле су изоловане једна од друге, јер су густи гребени
отежавали транспорт и комуникацију, што је промовисало јаке културне
карактеристике, језик и музику повезане са одређеним географским окружењем.
Од запада ка истоку, главне реке су: Сакарија (824 km), Кизил (1355 km,
најдужа река у Турској), Есилмак (418 km) и река Клу (376 km).
Изоловани једни од других због стрмих долина, регион Црног мора укључује
850 биљних врста, од којих је 116 ендемично за то подручје, од којих је 12 угрожено,
а 19 подложно нападу. Леска је домаћа врста за овај регион која покрива 70 % и 82 %
светске производње, односно извоза.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti