Globalni problemi zivotne sredine

UVOD

Životna sredina je specifični resurs za nastanak, razvoj i opstanak ljudskog života, a njeno zagađivanje predstavlja nužnost. Zagađivanje ne vrši samo čovek u zadovoljenju svojih potreba, već i ostala živa bića, a takođe i sama priroda (vulkanske erupcije, zemljotresi). Ovo zagađivanje, iako prisutno od samog postanka života, tek poslednjih decenija je shvaćeno kao ozbiljan problem koji ugrožava razvoj i sam opstanak čoveka.

Davno su prošla vremena kada su se ekologijom, ili bolje reći problemima životne sredine, bavili samo naučnici i o posledicama ljudskih aktivnosti po životnu sredinu raspravljali na naučnim skupovima. Svaki stanovnik planete Zemlje danas je okružen problemima životne sredine, a posledice preživljavamo svakodnevno, kroz vazduh koji udišemo, vodu i hranu koje unosimo u svoj organizam, kroz zagađenja i zračenja kojima smo izloženi, a takođe posledice ekoloških problema manifestuju se kroz sve manju količinu prirodnih resursa, izumiranje biljnih i životinjskih vrsta, i poremećaje u globalnom ekosistemu i biogeohemijskom procesu.

Stanovništvo planete Zemlje je u stalnom porastu, što znači da je u porastu i potreba za urbanizacijom i ekonomskim razvojem. Izgradnja i proširivanje gradova zauziva sve više prostora, a da bi se zadovoljile rastuće potrebe za proizvodnjom i potrošnjom, iskorišćavaju se sve veće količine prirodnih resursa. Prirodni resursi, koji se najčešće koriste za ljudske aktivnosti, potrošivi su. U prošlosti, smatralo se, da se nikada neće potrošiti globalni resurski koji predstavljaju izvor energije, kao što su voda, rude, nafta, prirodni gas, minerali i sl. Danas, imajući u vidu privredni razvoj, došlo se do saznanja da su globalne rezerve ovih resursa na izmaku, i samim tim se čovečanstvo našlo na velikoj prekretnici.

 
1.    VELIKI GLOBALNI PROBLEMI

1.1.    Ozonska rupa

Ozonska rupa je geografski ograničena pojava smanjivanja ozonskog sloja u atmosferi. Prvi puta su otkrivene u 1970- tim, i to u južnoj hemisferi. Ozonski sloj je deo stratosfere na visini od 12 – 50 km. Uzroci pojave ozonskih rupa su sporne. Neki naučnici tvrde da su to prirodne pojave, dok drugi tvrde da je čovek uzrok toga.
U skladu sa mišljenjem da čovek izaziva nastanak ozonskih rupa, navodi se da one nastaju i zbog čovekova uticaja na okolinu i korištenja stakleničkih gasova u industriji (ti gasovi doprinose uništavanju zemljinog ozonskog omotača i zbog toga na površinu pristiže veća koncentracija pogubnih ultraljubičastih zraka sa Sunca). Iako su gotovo sve države, članice Ujedinjenih nacija tokom 1990- tih smanjile ili potpuno obustavile upotrebu stakleničkih gasova, zbog “zakašnjenog” efekta delovanja još najmanje nekoliko godina će biti prisutan fenomen pojave ozonkih rupa. Pretpostavlja se da će čovekov uticaj na ozonske rupe ispuštanjem stakleničkih gasova nestati negde oko 2050. godine.