Hipoteka

Uvod

Pored stvarnih prava na sopstvenoj (pravo svojine, susvojine, zajedničke svojine i etažne svojine) postoje i stvarna prava na tuđoj stvari.

U stvarna prava na tuđoj stvari spadaju pravo službenosti, založno pravo, pravo građenja, realni tereti i susedska prava

Založno pravo je stvarno pravo na tuđoj stvari na osnovu koga poverilac može naplatiti svoje potraživanje iz vrednosti založene stvari (ako dužnik ne ispuni obavezu o dospelosti) pre ostalih poverilaca.

Založno pravo predstavlja sredstvo realnog obezbeđenja tražbine. Njegova bitna karakteristika proizilazi iz cilja zbog koga se založno pravo priznaje titularima, a to je obezbeđenje nekog drugog prava.

Založno pravo nastalo je još u najranijem periodu razvoja prava. U početku poveriocu je za izvršenje potraživanja stajala na raspolaganju samo dužnikova ličnost. Kasnije je poverilac mogao da se za punovažnu i dospelu obavezu namiri iz dužnikove imovine.

Hipoteka

1. Pojam hipoteke

Hipoteka je stvarno pravo na tuđoj nepokretnoj stvari koja ovlašćuje hipotekarnog poverioca da radi naplate tražbine proda hipotekovanu nepokretnost posredstvom suda i iz dobijene vrednosti naplati svoje potraživanje pre običnih i pre hipotekarnih poverioca sa kasnijim rangom.

Reč hipoteka je grčkog porekla i predstavlja kovanicu reči: „hypo“ – ispod, pod i „tithemi“ – staviti, podložiti, čiji je zajednički smisao „staviti stvar pod nečiju vlast“. Srpski građanski zakonik je zalogu na nepokretni stvarima nazvao još i intabulacija, baštinska ili miljačka zaloga.

Hipoteka je jedini način zalaganja nepokretnih stvari, koji izuzetno pogoduje pravnom prometu. Za dužnika je povoljan, zato što je to najjeftiniji način da dođe do nekog kredita (krediti obezbeđeni hipotekom imaju obično najnižu kamatu i duži rok otplate). A za poverioca zato što je vrednost založene nepokretnosti višestruko veća od iznosa kredita, pa može biti prilično siguran u to da će dobiti dug sa svim kamatama