Horizontalna podela vlasti

I ORGANIZACIJA VLASTI
ORGANIZACIJA VLASTI-POJAM I OBLICI
U politickim zajednicama upravljanje drzavom povereno je organima drzavne vlasti.Ustav kao najvisi pravni akt koji regulise osnovne I najvaznije odnose na kojima pociva I funkcionisanje drzavne zajednice,regulise organizaciju vlasti.
ORGANIZACIJA VLASTI MOZE SE ODREDITI KAO SKUP DRZAVNIH INSTITUCIJA,NACIN NJIHOVOG IZBORA,ORGANIZACIJA I NADLEZNOSTI ,KAO I MEDJUSOBNI ODNOSI OVIH INSTITUCIJA.
Drzavne funkcije su brojne,a po sadrzini razlicite.
Najvaznija funkcija drzave je stvaranje prava,oblikovanje pravnih pravila I donosenje pravnih propisa.To je ZAKONODAVNA VLAST DRZAVE.
Zakonodavna vlast se poverava zakonodavnom telu kao predstavnistvu gradjana.Zbog znacaja koji stvaranje prava ima za regulisanje odnosa u drzavi ona je poverena reprezentativnom telu neposredno izabranom od strane gradjana.
Druga vazna funkcija je izvrsavanje propisa koje donosi zakonodavno telo.To je IZVRSNA FUNKCIJA VLASTI.Sprovodjenje I primena zakona,poverava se organima izvrsne vlasti-vlada,sef drzave,koji donose izvrsne propise u cilju primene zakona.
Zakonodavna vlast oblikuje pravo,a izvrsna ga primenjuje,
SUDSKA VLAST nije smatrana samostalnom funkcijom drzavne vlasti,jer sudovi takodje primenjuju pravo.Razlika je samo sto se u jednom slucaju izvrsenje opstih normi poverava sudovima,a u drugom tzv ,,izvrsnim ‘’ ili upravnim (administrativnim) organima.
Pristalice podele drzavnih funkcija na zadkonodavnu,izvrsnu I sudsku(Monteksje,Levenstajn,Jelinek),smatraju da je sudska funkcija posebna funkcija drzavne vlasti,koja se ne moze poistovetiti sa izvrsnom uprkos tome sto I jedna I druga primenjuju pravo.
Sprecificnost koja sudsku vlast razlikuje od izvrsne je primena prava u slucaju kada postoji spor o pravu lli ,kako primecuje Monteksje, ,,sydsja vlast kaznjava za krivicna dela ili presudjuje sporove izmedju pojedinaca’’,dok izvrsna vlast primenjuje pravo I kada spora o pravu nema.
Sudska funkcija poverena je sudovima,kao samostalnim I nezavisnim organima drzavne vlasti.
Postoje I stanovista da pored zakonodavne,izvrsne I sudske funkcije postoji I UPRAVNA FUNKCIJA.
Upravna f.se razlikuje od izvrsne I sudske vlasti.Od izvrsne se razlikuje po tome sto primenjuje pravo na konkretne slucajeve,dok izvrsna vlast samostalno ne primenjuje pravo na konkretne slucajeve,vec samo donosi pripise o izvrsnje u nadzire njihovu primenu.
Od sudske se razlikuje po tome sto primenjuje pravo na konkretne slucajeve ali samo ukoliko ne postoji spor o pravu.Upravna funkcija vlasti poverena je organima uprave koji donose opste I pojedinacne pravne akte I preduzimaju radnje u cilju primene prava.
Funkcije drzavne vlasti su povezane I cesto isprepletene I tesku su odvojive jedna od druge.
Teskoce nastaju I zbog primene razlicitih kriterijuma prema kojima se razlikuju drzavne funkcije.Ako se kao kriterijum uzme organ vlasti,kome je povereno vrsenje odredjene drzavne funkcije,tada je razlikovanje na zakonodavnu,izvrsnu I sudsku funkciju relativno jednostavno.Zakonodavno telo vrsi zakonodavnu funkciju,a svaki akt zakonodavnog tela smatrao bi se zakonom.Izvrsnu vlast vrse organi izvrsne vlasti-vlada,sef drzave,a svaki akt izvrsne vlasti smatrao bi se izvrsnim propisom.Sudovi vrse sudsku funkciju ,a svaki akt donet od strane sudskog organa smatrao bi se sudskim aktom.Upravnu funkciju vrse organi uprave,a svaki akt donet od strane uprave smatrao bi se upravnim aktom.
U ustavu se ustanovljavaju organi drzavne vlasti kojima su poverene odredjene nadleznosti.S obzirom na sadrzaj I nacin raspodele nadleznosti medju organima drzavne vlasti razlikuje se HORIZONTALNA I VERTIKALNA PODELA VLASTI.
HORIZONTALNA PODELA VLASTI podrazumeva raspodelu funkcija drzavne vlasti izmedju razlicitih organa vlasti koji se obrazuju na istom nivou.To je podela na zakonodavnu,izvrsnu I sudsku vlast(prema nekim teoreticarima I na upravnu).
VERTIKALNA PODELA VLASTI je raspodela nadleznosti izmedju centralnih I necentralnih organa vlasti.U slozenim drzavama (federacije,konfederacije) to je,pre svega,raspodela nadleznosti izmedju federacije I federalnih jedinica.
Ako se ima u vidu horizontalna I vertikalna podela vlasti u komparativnoj ustavnosti se razlikuju ,u osnovi dva tipa podele vlasti.To su predsednicki I parlamentarni system podele vlasti.
PREDSEDNICKI SISTEM-karakterise podela vlasti izmedju zakonodavnog tela,egzekutive olicene u sefu drzave I suda.Predsednicki system odlukuje koncentracija izvrsne vlasti u rukama pojedinca-sefa drzave,koji stoji na celu izvrsne vlasti I raspolaze sirokim I znacajnim ovlascenjima.Sefa drzave biraju neposredno gradjani.Predsednicki system odlikuje odsustvo instrumenata kojima bi nosilac bilo koje od funkcija vlasti mogao uticati na drugu vlast-putem izbora ili odlucivanja o razresenju,putem kontrole rada I sl.Ovaj oblik organizacije vlasti nazvan je predsednicki sistem zbog posebno znacajne uloge koju u ustavnom sistemu ima sef drzave u cijim rukama je koncentrisana izvrsna vlast.
PARLAMENTARIZAM-je oblik organizacije vlsti zasnovan na podeli vlasti,koji se naziva jos I sistem parlamentarne vlade.Parlamentarnu vladu odlikuje I polticna odgovornost izvrsne vlasti-vlade,pred predstavnickim telom-parlamentom.Parlament bira vladu.Vlada mora uzivati poverenje parlamentarne vecine.Bez podrske parlamentarne vecine vlada ne moze obavljati svoje poslove,Vlada odgovara parlamentu.Parlament raspolaze instrumentima koji mu omogucuju da kontinuirano nadzire I kontrolise rad vlade.Instrumenti parlamentarne kontrole vlade su-poslanicka pitanja,interpelacija,glasanje o poverenju vladi,budzetsko pravo parlamenta I parlamentarne istrage.Parlamentarizam odlikuju I instrumenti ustanovljeni kao ovlascenja vlade ,koji joj omogucuju da utice na rad parlamenta.Medju njima su-pravo vlade da podnese ostavku,pravo da od parlamenta zatrazi glasanje o poverenju I pravo vlade da zatrazi raspustanje parlamenta.Odnosi izmedju zakonodavne –parlament,I izvrsne vlasti-vlada,pocivaju na uzajamnom ogranicenju I kontroli ove dve grane vlasti-sistem,,kocnica I ravnoteza’’.
Za razliku od predsednickog I parlamentarnog sistema koji,u osnovi,pocivaju na podeli vlasti,SKUPSTINSKI SISTEM,pociva na konceptu jedinstva vlasti.Osnovna odlika skupstinskog sistema je centralno I dominantno mesto prestavnickog tela-skupstine u sistemu organizacije vlasti.Skupstina je jedini zakonodavac,jer samo zakonodavna vlast proistice iz volje gradjana.Organi izvrsne vlasti odgovaraju skupstini,ali sami ne raspolazu instrumentima(pravo na ostavku,pravo da zatrazi raspustanje skupstine)kojima bi skupstinu prinudili na odredjeno postupanje.Kao najznacajnije odlike skupstinskog sistema R.Markovic navodi:kolegijalni oblik egzekutive,imenovanje egzekutive od strane skupstine,pravo skupstine da razresi egzekutivu I pravo skupstine da ponisti odluke egzekutive.Navedenim opstim svojstvima skupstinskog sistema moglo bi se dodati jos jedno koje se odnosi na odsustvo instrumenata kojima bi egzekutiva mogla neposredno uticati na skupstinu I prinuditi je na odredjeno postupanje.