Industrijska spijunaža

Uvod

U poslovnom svetu stalno se govori o etici u poslovanju i granicama poslovanja; šta je moralno, a šta nije, šta je na ivici zakona, tj. u takozvanoj. „sivim zonama poslovanja” …
Pod etikom se podrazumevaju opšti principi ponašanja na osnovu kojih je moguće razlikovati dobro od lošeg, istinito od lažnog. Weihrich i Koontz, definišu etiku kao „disciplinu koja se bavi dobrim i lošim, te moralnim dužnostima i obavezama.“ . Poslovna etika odnosi se na istinitost i pravednost i sadrži mnogo aspekata poput: očekivanja društva, poštenu konkurenciju, oglašavanje, odnose s javnošću, društvenu odgovornost, samostalnost potrošača, ponašanja preduzeća u zemlji i inostranstvu itd.
U vreme velike konkurencije i stalnih inovacija, posedovanje prave informacije u pravo vreme osigurava kompaniji vodeći položaj na tržištu i stvara održivu konkurentsku prednost. Otvara se i mogućnost stvaranja velike baze podataka sa ciljem održavanja i povećavanja tržišnog učešća, kao i profita. Bitno je u pravo vreme otkriti šta konkurenti rade i šta nameravaju raditi. U tu svrhu pribegava se ekonomskoj (industrijskoj) špijunaži. Razlog je jednostavan. Ekonomska špijunaža iziskuje mnogo manje troškove nego što je potrebno za ulaganje u sektor istraživanja i razvoja, štedi na angažovanju specijalizovanih stručnih kadrova i smanjuje tehnološki jaz u odnosu na konkurenciju.
Industrijska špijunaža – Špijunaža koja se preduzima zbog ostvarivanja određenih poslovnih ciljeva, za razliku od klasične špijunaže koja se obično preduzima u cilju povećanja nacionalne bezbjednosti. Industrijskom špijunažom se bave i vlade država i privatne organizacije. Industrijska špijunaža podrazumijeva otkrivanje nacrta za novi proizvod konkurenta, otkrivanje tehnologije proizvodnog procesa konkurenta, otkrivanje ostalih ponuda na tenderu… Jedan od najčešće navođenih primjera je razvoj ruskog supersoničnog putničkog aviona, Tupoljev Tu-144 (Tupolev Tu-144), koji je nastao kao rezultat industrijske špijunaže francuske fabrike Aerospatiale, u kojoj se proizvodio čuveni avion, Konkord (Concorde)
O špijunaži

Špijunaža kao pojam označava obaveštajne delatnosti koje se sastoje od odavanja ili saopštavanja drugoj osobi (ili ratnoj strani, državi ili organizaciji) prikupljenih podataka ili činjenica koje predstavljaju tajnu (vojnu, službenu, ekonomsku, industrijsku…). Međunarodno pravo reguliše špijunažu isključivo u oblasti međunarodnog humanitarnog prava dok špijunaža u mirnodopskim uslovima spada pod krivično pravo pojedine države.
Osobe koje se bave špijunažom nazivamo špijunima, a sredstva i načini kojima oni dolaze do podataka su razni: praćenje, tajno motrenje kretanja, rada ili neke druge aktivnosti posmatrane strane, dostavljanje podataka, potkazivanje ili cinkarenje i slično.
Ekonomska (ili industrijska špijunaža, kako se još naziva) predstavlja deo svakodnevnih aktivnosti ekonomskog diplomate. Prve asocijacije vezane za pojam špijunaže dolaze iz brojnih romana i filmova koji se bave ovom temom (Agata Kristi, Džon Le Kare i drugi). Gledano iz ugla ekonomske diplomatije moramo se osloboditi ovih nasleđenih predstava.
Ekonomska špijunaža je zbir delikatnih, planiranih i stručno izvedenih aktivnosti na pribavljanju poverljivih informacija od koristi za poslovne projekte sopstvene firme ili zaštitu ekonomskih interesa svoje države.

Industrijska špijunaža

Ciljevi industrijske špijunaže su:

1. proučavanje poslovne strategije konkurentskih firmi ili država,
2. novih poslovnih projekata,
3. planova i istraživanje novih proizvoda ili mogućnosti nastupa na stranom tržištu,
4. nadvladavanje konkurenata u potrazi za novim tržištima ili u nadmetanju za nove poslove i
5. suzbijanje konkurencije na novom tržištu.

Ekonomska (industrijska) špijunaža predstavlja skup dobro planiranih i veoma stručno izvedenih aktivnosti u cilju pribavljanja poverljivih ekonomskih informacija, koje su od koristi za poslovne projekte firme ili zaštitu ekonomskih interesa svoje države.
U suštini ekonomska ili industrijska špijunaža znači nelegalno prikupljanje ekonomskih (industrijskih) podataka i informacija, koje konkurentske firme čuvaju u tajnosti. U tu svrhu koriste se sredstva kao što su zapošljavanje svojih ljudi u konkurentskim kompanijama, angažovanje specijalizovanih agencija, korišćenje diplomatskih predstavnika u inostranim zemljama gde kompanija ima poslovne interese itd.