INFLACIJA-DEFLACIJA

“Depecijacija marke uništila je bogatstvo stabilnijih delova nemačkog društva I ostavila je za sobom moralnu I ekonomsku neravnotežu, otvarajći prostor za predstojeću propast. Hitler je posinak hiperinflacije. “
Lord Lionel Charles Robbins

Nauka o finansijama ima zadatak da proučava novčane odnose u vezi sa prikupljanjem, koncentracijom, raspoređivanjem i trošenjem novčanih sredstava za zadovoljavanje brojnih potreba privrede i društva. Istovremeno, ovo ujedno predstavlja i predmet izučavanja nauke o finansijama. Nauka o finansijama u svom predmetu istraživanja posebnu pažnju posvećuje blagovremenom pribavljanju novčanih sredstava za zadovoljenje opšte društvenih i zajedničkih potreba u delokrugu aktivnosti državnih organa i društvenih delatnosti. Zbog toga, često se ističeda nauka o finansijama objašnjava pojave i fenomene u vezi robno-novčanih odnosa jednog društva, koji se razvijaju u skladu sa dostignutim stepenom razvoja materijalnih proizvodnih snaga i društveno-ekonomskih odnosa. Nauka o finansijama predstavlja deo ekonomske nauke koja obuhvata makrofinansije I mikrofinansije. Makrofinansije se bave izučavanjem problema finansiranja razvoja društva kao celine, dok se mikrofinansije pretežno bave izuča-vanjem strateškihfinansijskih problemajednog (konkretnog) privrednog subjekta, odnosno problemima finansiranja proširene reprodukcije privrede. Ovo dovoljno govori u prilog činjenici da je u današnje vreme obuhvatnost predmeta izučavanja savremenih finansija isuviše široka. Međutim, najveći broj autora iz ove naučne oblasti ipak se slaže sa činjenicom da savremene finansije obuhvataju ukupne nov-čane odnose, dakle sve poslovne aktivnosti koje se izučavaju putem novca. Tako-đe, činjenica je da finansije kao pojam znače novčanu stranu svakog privrednog posla i novčanu stranu svih tokova nacionalne privrede. Saglasno iznetom, pred-met izučavanja nauke o finansijama odnosio bi se na sledeće:

1) Novčana plaćanja;
2) Kreditne odnose;
3) Politiku prikupljanja i ulaganja novčanih sredstava;
4) Emisiju novca;
5) Monetarno-kreditnu i deviznu politiku;
6) Društvene (fiskalne) finansije;
7) Finansijsku politiku i planiranje novčanih tokova;
8) Organizaciju i aktivnost bankarskog poslovanja;
9) Finansijsko osiguranje.

INFLACIJA

1. Pojam inflacije

Prvi put reč inflacija upotrebljena u Sjedinjenim Američkim Državama da bi se označio nagli skok cena i novčanog opticaja u doba građanskog rata 1861 – 1865.godine kada je vlada bila prisiljena da izda papirni novac za finansiranje ratova. Sve značajnije inflacije do drugog svetskog rata nastale su u nenormalnim vremenima ratova i revolucije. Finansiranje ratova ii revolucija iziskuje velika sredstva, a za tu svrhu pokazalo se da je papirni novac nezamenljiv. Posle drugog svetskog rata sve su češće situacije u kojima su privrede bile u stagnaciji, u kojima, dakle, nije postojao višak globalne tražnje, ali su cene nastavile sa rastom. To su situacije koje u novije vreme ekonomisti nazivaju staglafaciojom (staglafacija + inflacija). U takvim situacijama komplikuju se tumačenja inflacije. Ona se više ne može objasniti prevelikom tražnjom, već inflaciojom troškova ili strukturnom inflacijom ili jednom i drugom zajedno.
Inflacija predstavlja porast opšteg nivoa cena. Stopa inflacije je stopa promene opšteg nivoa cena i meri se na sledeći način:

Inflaciona stopa = nivo cena (godina-t) – nivo cena (godina t-1)/nivo cena (godina t-1)

Nivo cena se meri kao ponderisani prosek za robe i usluge u nekoj privredi. U preksi, ukupni novo cena meri se izradom indeksa cena, koji predstavljaju proseke potrošačkih i proizvođačkih cena.

NA PRIMER: 2003. godine u Srbiji, potrošačke cene su porasle za 10,5%. Te godine su porasle cene mnogih proizvodnih grupa, kao što su: hrana, piće, stanovanje, odeća, saobraćajne usluge, medicinske usluge itd. Taj opošti uzlazni trend nazivamo “inflacijom”.

O opadanju vrednosti novca govorimo onda kada opada njegova kupovna snaga tj. kada se sa istim brojem novčanih jedinica može kupiti manje robe ili kada za kupovinu iste robe treba dati veći broj novčanih jedinica. Svako opadanje vrednosti novca i to kako njegove vrednosti u zemlji tako i njegove vrednosti u inostranstvu naziva se depresijacija. Kada postoji depresijacija novca u zemlji govori se o smanjenju njegove kupovne snage, a kada je depresijacija novca izražena u odnosu na inostranstvo, onda se govori o opadanju tj. smanjenju intervalutarne vrednosti novca, što najčešće dovodi do tzv. devalvacije kao pravnog akta zakonodavne vlasti zemlje u smislu zvanične promene spoljne vrednosti novca. Međutim, jedan od najtežih oblika opadanja i smanjenja vrednosti novca tj. njegove kupovne snage jeste inflacija.
Iako je pojam inflacije etimološki jasan u smislu oznake pojma nadimanja ili naduvavanja, ipak se može reći da danas nema ni jednog ekonomskog pojma niti monetarnog fenomena koji je toliko sporan kao što je inflacija. Obezvređivanje novca, odnosno porast cena nije nova pojava. U tom smislu, obično se navodi da glavnu karakteristiku inflacije čini znatno povećanje nivoa cena koje nastaju zbog povećanja novčane mase koja je praćena povećanjem bankarskih kredita, državnih dugova i deviznih kurseva. Na prvi pogled zaista tako izgleda: porast novčanog opticaja znači i povećanje cena, a povećanje cena traži veći opticaj itd. Međutim, ovakav način objašnjenja porasta cena predstavlja veoma simplificiran pristup problemu inflacije, te se povećanje cena mora objasniti na kompleksniji način, jer je i sam porast cena sam po sebi veoma kompleksna pojava. Naime, inflacija predstavlja povećanje novčanog opticaja koje ima kao posledicu porast opšteg nivoa cena.