Odlomak

Uvod

Pojam inflacije

Inflacija je povećanje agregatnog nivoa cena u odnosu na vrednost novca“ ili još jednostavnije „to je pad vrednosti novca, a time i pad kupovne moći.“ Kupovna moć novčane jedinice ogleda se u određenoj količini robe i vrsta usluga koje se može dobiti njemom zamenom. Inflacija je“državni neprijatelj br 1”.

Smatra se da postoje dva osnovna vida inflacije, inflacija tražnje i inflacija troškova. Naime, jedna grupa ekonomista smatra da inflacija nastaje kao posledica količine novca u opticaju – novčana tražnja rezultira povećanjem nivoa cena. Prema ovom objašnjenju, inflacija nastaje jedino kao rezultat preterane tražnje. Prema drugim shvatanjima, inflacija nastaje po osnovu povećanja najamnina radnika – plate rastu bez odgovarajućeg rasta produktivnosti, što utiče na rast troškova proizvodnje po jedinici proizvoda. Najveći broj ekonomista danas kombinuje oba pomenuta faktora – tražnju i troškove – da bi uspeli da objasne mehanizam kretanja cena, odnosno opšti rast cena.

Inflacija se meri indeksima cena:

  • Indeks cena na malo;
  • Indeks potrošačkih cena;
  • Indeks cena proizvođača;
  • Indeks troškova života;
  • Implicitni deflator društvenog proizvoda

Inflacija predstavlja porast opšteg nivoa cena. Inflacija je prisutna u celoj privredi i prevashodno se odnosi na vrednost koju ima sredstvo razmene u ekonomiji. Stopa inflacije je stopa promene opšteg nivoa cena i meri se na sledeći način:

Inflaciona stopa = nivo cena (godina t) – nivo cena (godina t – 1)
Nivo cena (godina t – 1)

 
Vrste Inflacije

Inflacija je stara koliko i tržišna privreda. Posmatrano na duži rok, cene rastu. Međutim, ne znači da inflacija nužno prati pad realnog dohotka. Istorija pokazuje da cene rastu u vreme ratova i ekonomskih kriza, ali se više ne vraćaju posle ratova i kriza na prvobitni nivo. Da bi se inflacija sanirala, potrebno je prethodno izvršiti klasifikaciju u tri kategorije:
• Inflacija prema intenzitetu:

  • Blaga, ili puzeća (< 5% na godišnjem nivou) ;
  • Umerena (između 5 i 10% na godišnjem nivou) ;
  • Galopirajuća inflacija (> 10% na godišnjem nivou) ;
  • Hiperinflacija (> 50% na mesečnom)

Blagi rast cena omogućuje približavanje nivoa proizvodnje punom kapacitetu. Drugim rečima, prema ovim shvatanjima, inflacija sve dok ne postane preterana, jeste stimulativna za privredu, odnosno utiče na rast ukupne proizvodnje i povećanje zaposlenosti. Velika brzina opšte promene cena predstavlja galopirajuću inflaciju, koja nastaje u kriznim periodima. Rast cena utiče na povećanje nadnica i troškova, a ovo dovodi do daljeg rasta cena, i tako u krug. U takvim uslovima potrošači vrše pritisak na tržište, težeći da izvrše zamenu novca koga poseduju za različite proizvode, stvarajući zalihe proizvoda (namirnice, potrošna dobra) , što ima za posledicu još brži rast cena.

Mnoge privrede prežive galopirajuću inflaciju, ali veoma teško hiperinflaciju. Teško je poverovati da se hiperinflacija od milion ili čak milijardu posto na godinu dana može izdržati. Kod hiperinflacije ponuda novca daleko premašuje njegovu potražnju. Novčana razmena se zamenjuje trampom (robna razmena) , dolazi do dramatične preraspodele bogatstva i privreda je u rasulu. Beg od valute koja gubi vrednost, može dovesti do daljnjeg ubrzavanja inflacije i na taj način zatvoriti „začarani krug“. Stanovništvo ne veruje u snagu novca pa se ni ne zadužuje, a dodatna emisija novca od strane centralne banke, samo bi poduprla inflaciju. U stanju hiperinflacije dolazi do teških društvenih i socijalnih poremećaja, a privreda uopšte ne funkcioniše.
Inflacija iskrivljuje relatvne cene i smanjuje ekonomsku efikasnost. Težina inflacije meri se i time da li je bila očekivana ili nije. U tom smislu razlikujemo:

  1. Uravnoteženu inflaciju;
  2. Neuravnoteženu inflaciju i
  3. Neočekivanu (nepredviđenu) inflaciju.
  4. Inercijska inflacija

Uravnotežena, anticipirana inflacija podrazumeva godišnji rast od, na primer 10%. Promena cena nikog ne iznenađuje. Sve se povećava ne 10% (hrana, odeća, obuća, plate, kamate) , itd. Efikasnost upotrebe resursa veličine BDP – a ostale bi neporomenjene veličine. Jednostavno rečeno, troškovi rastu10%, ali i dohodak 10% brže. Nema ni zarade ni gubitka.

Neuravnotežena inflacija pogađa relativne cene, troškove i poreska opterećanja. Npr. Imamo neefikasnost kao posledicu neuravnotežene inflacije kad se cene ne prilagođavaju inflacionim trendovima, kao što je slučaj s novcem i porezom. Ako stopa inflacije poraste10% na godinu dana, tada realna kamata na novac pada od 0 na – 10% na godinu dana. Vlada ne može ispraviti ovaj poremećaj.

 

Posledice inflacije
Posledice su brojne! Povećana nesigurnost obeshrabruje investicije i štednju. Dolazi do pre – raspodele prihoda i bogatstva. Kao prvo, prihodi će biti preraspoređeni od učesnika u ekonomiji koji zavise od fiksnih prihoda (npr. Korisnici penzija, socijalnih davanja, dečijih dodataka itd.) , ka onima koji zavise od operativnih prihoda ili plata, koji mogu držati korak sa inflacijom. Drugo, na sličan način, ako poverioci iz raznih razloga nisu u stanju da se prilagodeinflaciji, bogatstvo će biti preraspoređeno od poverilaca fiksiranih obligacija kadužnicima. Tipičan primer, kada je Vlada neto dužnik, kao što je obično slučaj, na ovajnačinse ovaj dug smanjuje preraspodelom realnog novca ka Vladi. Ovo je poznato kao „inflatorni porez“ i uzrok je mnogih palih ekonomija u hiperinflacijama zbog neodgovornih Vlada.
Dolazi do spoljnotrgovinskog rizika, tj. Ako je domaći nivo inflacije viši od spoljnog, ovo će oslabiti spoljnotrgovinski balans, a time zatim i valutni kurs.

 

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese