Cloud zamenjuje skupu IT infrastrukturu, omogućava veću fleksibilnost u radu, jednostavnost i
sigurnost za sve poslovne procese, uz značajnu uštedu. Cloud rešenja garantuju potpunu privatnost
i bezbednost podataka, uz najsavremenije sisteme antivirus zaštite. Automatski backup obezbeđuje
pouzdan oporavak sistema u slučaju bilo kakvih incidentnih događaja.
Podacima možete pristupati sa bilo kog uređaja, gde god da se nalazite, važno je samo da ste
povezani na Internet.

Pre definitivne odluke da se preselimo u oblak, svakako treba pažljivo analizirati trenutne potrebe,
ali i planove. Iako veliki broj korisnika i dalje smatra da treba sve držati „kod kuće“, različite
varijante cloud IT infrastrukture nude različite stepene „zavisnosti“ od cloud provajdera.

Rezultati raznih ispitivanja pokazuju da se potencijalni korisnici cloud IT infrastrukture najviše
plaše gubitka kontrole nad svojim podacima, ponajviše ako se radi o poverljivim podacima
njihovih korisnika. Postoji i, sasvim opravdan, nivo straha za sopstvene poverljive podatke,
pogotovo one koji se odnose na poslovne rezultate, analize i strateške planove.
Svi ovi strahovi su, naravno, veoma opravdani. Ako poverljivi podaci vaših korisnika budu
kompromitovani ili dostupni, nikakvo „prebacivanje odgovornosti“ na cloud provajdera neće
pomoći, jer je krivica isključivo vaša. To se odnosi i na vaše poverljive podatke, pa treba pažljivo
razmisliti o modelu cloud infrastrukture za koju ćete se odlučiti.

Za to vreme, pomenuta većina korisnika koja je još uvek naklonjena konceptu „sve u kući“,
suočava se s mnogobrojnim problemima. Prvi od njih je nesumnjivo viša cena sopstvenog data
centra. Ako se odlučite za on premise infrastrukturu, moraćete mnogo pažljivije da planirate
kupovinu, dimenzionirate resurse i još pažljivije da analizirate efikasnost upotrebe sopstvene
infrastrukture. Minimalističko projektovanje nije od koristi ako imate bilo kakve pikove u kojima
vam je potrebna računarska snaga koja je mnogo veća od redovne. Takođe, ni planiranje „široke
ruke“ nije previše pametno, jer će tako vaši (skupi) uređaji većinu vremena provoditi s relativno
malim iskorišćenjem. Drugi deo priče odnosi se na ništa manje važno planiranje strukture osoblja
koja će biti zadužena za ICT sektor. Ako se odlučite za on premise varijantu, jednostavno morate
da računate na to da će vam biti potreban veći broj ICT stručnjaka koji će sami morati da brinu o
svemu, jer je sve kod vas.

Cloud infrastruktura, s druge strane, po definiciji je isplativija. Resursi su „na gomili“ i potreban je
daleko manji broj ljudi da ih održava. Cloud je, po definiciji, virtuelizovan. To znači, da ti
nagomilani resursi mogu da se preraspoređuju, dodeljuju korisnicima u porcijama koje odgovaraju
njihovim trenutnim potrebama.

Napredak cloud infrastrukture se ogleda i u tome da se većina ovih preraspodela resursa odvija
gotovo momentalno na zahtev korisnika, a savremeni cloud koncepti u velikoj meri omogućavaju i
samostalno povećanje ili smanjenje resursa u zavisnosti od trenutnih potreba i aktivnosti korisnika.
To može da bude posledica unapred definisanih reakcija sistema za cloud management, ali se sve
češće sreću i varijante koje uz pomoć mašinskog učenja i veštačke inteligencije same uspostavljaju
ta pravila i bez korisnikovih uputstava. Vremenom, njihova reakcija postaje sve brža i preciznija.