Računarski fakultet
Seminarski rad
Predmet:
Administracija i održavanje sistema 1
Tema rada:
IPv6 adresni standard
Profesor:
Student:
Lale Sini
ša
Lujić Mihajlo
B
roj indeksa:
29/22
Beograd,2023
IPv6
Lujić Mihajlo
2
IPv6 je protokol koji je definisan da zameni protokol IPv4, koji se trenutno koristi na Internetu. Sadašnja verzija
Internet protokola (IPv4) nije se bitno promenila još od svog definisanja dokumentom RFC 791 (Internet Protocol
DARPA Internet Program Protocol Specification) koji je objavljen 1981. godine. IPv4 se pokazao kao robustan protokol i
lak za implementaciju, zbog čega se probio kao glavni protokol na kome se zasniva današnji Internet. Ipak inicijalni
dizajn IPv4 nije predviđao okolnosti koje su se pojavile ekspanzijom i popularnošću Interneta i računarskih
tehnologija.Ove okolnosti se ogledaju u sledećim problemima i potrebama:
1.
Trenutni eksponencijalni rast Interneta i postepen nedostatak IPv4 adresnog prostora. U 2015. godini smo dosegli
broj od 3 biliona korisnika na internet.
2.
Pojava mobilnih korisnika (laptopi, mobilni , tablet PC i sl.) je učinila da sada jedan korisnik ima potrebu za 2 ili
3 IP adrese
3.
Transport, najnoviji automobili su opremljeni IP adresama kako bi se mogli nadgledati, korištenje interneta u
avionima i brodovima je postao standard. Npr. taxi služba koristi IP adresu za označavanje trenutne lokacije ali i
za servise stampanje fiskalnih računa.
4.
Potrošačka elektronika, npr postoje smart home frižideri koji su u stanju da detektuju ako ne postoji neki artikal iz
predefinisane liste u frižideru i da se spoji na online store, napravi naruđbu i vlasnik samo treba da potvrdi
kupovinu. Online prodavnice neretko imaju i dostavu koja te artikle donese na kućnu adresu. Da ovo nije daleka
budućnost govori i činjenica da svi noviji TV aparati imaju ugrađenu mrežnu karticu.
Za IPv4
pravljeni su dodaci koji bi rešili neke od ovih problema. Da bi se produžio vek IPv4 osmišljeni su mehanizmi za
bolje iskorišćenje adresnog prostora, kao što su
NAT
(Network Address Translation),
CIDR
(Classless Interdomain
Routing),
DHCP
(Dynamics Host Configuration Protocol).
Naravno svi ovi mehanizmi su samo dali vremena kreatoru novog protokola, a nisu ni u kom slučaju bili krajnje rešenje.
Prvobitno je ideja bila da se razvije IPv5, koja je bila bazirana na postojećem IPv4 brojnom sistemu i koja je prvenstveno
bila osmišljena kao real
–
time streaming protokol. U toku osmišljavanja rešenja adresiranja razvijen je i IPv6, IPv7, IPv8
te IPv9.
Prelazak na IPv6 protokol
Trenutno stanje dostupnosti IPv4 adresa najbolje govori informacija da je na stranici za RIP NCC (organizacija
koja upravlja adresnim prostorom u nasoj regiji) objavljena informacija da je 14 Septembra 2012 godine počela
distribucija adresa poslednje A klase (/8) IPv4 adresnog prostora. Prelazak na novi protokol je u nekim zemljama u većoj
ili manjoj meri, kao primer zemalja koje su uveliko prešle na novu verziju protokola spadaju Japan, Nemačka, Belgija i sl.
Od zemalja u okruženju
prednjači Bosna i Hercegovina.
Razlog sporijeg prelaska na IPv6 leži u činjenici da ova dva protokola nisu direktno kompatibilna. Recimo ako računar
koji ima samo IPv4 adresu želi da komunicira sa računarom koji ima samo IPv6 adresu to se diretno ne može ostvariti.
Obzirom da računar sa IPv4 adresom kada kreira IP paket, on u polje destinacijske IP adrese može upisati samo 32 bitnu
vrijednost. Da bi se ovaj nedostatak prevazisao koriste se različite tranzicijske tehnike o kojima čemo nešto
više reći
kasnije. Dakle i ovde je vidljivo da je najveća razlika u adresnom prostoru ova dva tipa adresa.
