Univerzitet u Beogradu
Fakultet organizacionih nauka
Katedra za elektonsko poslovanje
TEMA PRIMENA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U
ZDRAVSTVU
Seminarski rad iz predmeta (odabrati predmet iz menija):
Предмет
Mentor nastavnik:
Student: Ime i prezime, br. indeksa
Beograd, 2023.
4
U radu će se obraditi tema Primena veštačke intelegecije u zdravstvu sa ciljem da se prikaže
značajnost teme. U prom delu rada obradiće se veštačka intelgencija, oblici i vrste veštačke
inteligecije i primena iste. U drugom delu rada obradiće se Robotika kao deo Veštačke intelgecije,
primena robotike u medicni i zdravstvu, dok će se u trećem delu predstaviti praktični primeri
Veštačke inteligecije.
5
1. VEŠTAČKA INTELIGENCIJA
Pojam logistike vežemo za omogućavanje obavljanja funkcija uz smanjene resurse. To se uklapa u
globalizaciju koja donosi mnoge promene u smislu potrebe jačanja konkurentnosti i definisanja
novih uslova u izvršavanju poslova uz savremenu tehnologiju, nova naučna otkrića i sl. Upravo
zbog takvih promena, razvija se pojam logistike. Poslovni subjekti se vode profitom, pa u skladu s
tim cilj smanjenja troškova logistike i time i troškova poslovanja predstavlja glavni cilj razvoja
logističkih sistema. Kako je današnji stepen razvoja nauke i privrede, sistematična veza logistike i
poslovnog sistema postala je neophodna za uspešno funkcionisanje savremenog poslovanja koje na
taj način zadovoljava svoje ambicije. Jedan od najzanimljivijih ljudskih izuma u poslednjih sto
godina je veštačka inteligencija. Veštačka inteligencija je grana računarske nauke. Uključuje
razvoj kompjuterskih programa za obavljanje zadataka koji bi inače zahtevali ljudsku inteligenciju.
Algoritmi veštačke inteligencije mogu da se bave učenjem, percepcijom, rešavanjem problema,
razumevanjem jezika i/ili logičkim rasuđivanjem (Mohamed, 2018/2019, str. 3).
Cilj veštačke inteligencije je da objasni način na koji biološki svet funkcioniše i da na najbolji
mogući način primeni potrebne karakteristike. Drugim rečima, život kakav danas poznajemo neće
još dugo ostati isti, ali ćemo uz pomoć veštačke inteligencije promeniti sam način ljudskog života.
Sama oblast veštačke inteligencije može se posmatrati kao kombinacija našeg mozga i svih
njegovih nervnih sistema i kompjuterskih nauka. Međutim, tu dolazimo do problema. Naime, naše
znanje o čoveku je veoma malo, a naučnici još uvek nisu uspeli da shvate kako naš mozak
funkcioniše i obrađuje određene podatke, zadatke i veze između nervnih sistema. Ako koristimo
veštačku inteligencijumi zapravo koristimo metode i algoritme. Iz tog razloga, lako je zaključiti da
sama osnova i nauka veštačke inteligencije ima svoje temelje u matematici i statistici, ali to nisu
samo matematika i statistika. Koristeći fuzzi logiku, mi zapravo pokušavamo da „naučimo“
neuronske mreže da razmišljaju na način koji nije binarna logika 0 I 1. Samim tim, neuronske
mreže su sve bliže da bolje imitiraju ljudski mozak, a naučnici koji rade na neuronskim mrežama
7
mnogo debate oko pojma veštačke inteligencije. Svaki čovek, zapravo analizirajući pojam
veštačke inteligencije, doživljava to kao zamenu za neke obaveze koje bi mu omogućile lakši život.
To sve izgleda jednostavno, ali kada se ozbiljnije pristupi problemu, vidi se sva kompleksnost
pojma veštačke inteligencije. Postoje mnoge teorije o tome šta zapravo predstavlja veštačka
inteligencija, kao na primer: „Veštačka inteligencija ispituje jednu od konačnih zagonetki. Kako je
moguće da spor, maleni mozak, biološki ili elektronički, može percipirati, razumeti i predvideti
svet, te manipulisati svetom mnogo većim i mnogo kompleksnijim nego što je on? Kako da
izgradimo nešto s takvim svojstvima? Ta su pitanja teška, ali, za razliku od putovanja brzinom
većom od brzine svetlosti ili antigravitacijskog uređaja, istraživač na području veštačke
inteligencije ima čvrste dokaze da je zadatak moguće ostvariti. Sve što trebamo učiniti je pogledati
u ogledalo da bismo videli primer inteligentnog sistema“ (Norvig i Russell, 1995, str. 3). Ili pak:
Veštačka inteligencija (VI) je sposobnost digitalnog računara ili računalom kontrolisanog robota
da izvodi zadatke obično povezane s inteligentnim bićima. (Copeland, 2014). Veštačka
inteligencija je podoblast računarstva, a za cilj ima razvijanje softvera koji će računarima
omogućiti da se ponašaju slično ljudima, tj. da razmišljaju i razvijaju inteligenciju kao ljudi.
Inteligencija je, sama po sebi, uvek bila zanimljiva ljudima, pa imamo i dve definicije:
• Biološka-inteligencija je sposobnost prilagođavanja ili adaptacije
• Patološka-inteligencija je sposobnost korišćenja starog iskustva u novim situacijama.
Čovek još uvek pokušava da razume kako naš mozak funkcioniše i bliže objasni šta je inteligencija.
Težnja mu je da napravi mašinu koja je inteligentna koliko i sam čovek, tj. da može da uči,
razmišlja, rasuđuje i koristi već stečeno znanje u novim situacijama kako bi mogao da funkcioniše
autonomno. U današnje vreme naučnici se postepeno približavaju tom cilju, stvaranju veštačke
inteligencije. Velika dostignuća su postignuta u poljima neuronskih mreža i robotike, a mnoge od
njih tek počinju da se formiraju.
Veštačka inteligencija je oblast u računarstvu čiji je primarni cilj stvaranje mašina koje su
u stanju da se ponašaju na način koji čovek smatra inteligentnim. Bez obzira što je to
godinama mogao biti samo san, taj san se sve više približava stvarnosti. Uz pomoć sve
bržih računara sa sve većom memorijom, kvalitetnim pratećim hardverom i programerskim
tehnikama veštačke inteligencije, mašine se sve više približavaju čoveku. Kompjuterski
programi su u stanju da uče, donose odluke, rezonuju na osnovu situacije. Sve je više
