Testiranje softvera je proces izvršavanja programa s ciljem pronalaženja grešaka. Ono se sastoji od
dinamičke verifikacije ponašanja programa na konačnom skupu test slučajeva, prikladno izabranih iz
obično beskonačnog domena izvršavanja, prema očekivanom ponašanju [2].

Testiranje softvera takođe pruža objektivan, nezavisan pogled na softver kako bi se omogućilo
klijentu da ceni i razume rizike implementacije tog softvera. Tehnike testiranja uključuju proces
izvršavanja aplikacije u cilju pronalaženja softverskih grešaka, ali nisu ograničene samo na to.
Testiranje softvera se takođe može navesti kao proces provere i verifikovanja programa odnosno
proizvoda koji:
• Ispunjava poslovne i tehničke zahteve kojima je sproveden njegov dizajn i razvoj,
• Radi kako treba,
• Može biti implementiran sa tim istim karakteristikama.

1.1.

Ciljevi testiranja

Glavni cilj testiranja je da se utvrdi da li sistem ispunjava zahteve korisnika i da li je sistem pouzdan.
Direktni ciljevi:
• Identifikacija i objavljivanje onoliko grešaka koliko je moguće u softveru koji se testira.
• Dati testirani softver nakon korekcije identifikovanih grešaka i ponovnog testiranja do prihvatljivog
nivoa kvaliteta.
• Izvršavanje zahtevanih testova efektivno i efikasno unutar budžeta i vremenskog rasporeda.

Indirektni ciljevi:
• Skupljanje zapisa o softverskim greškama da bi se koristile u prevenciji grešaka za korektivne i
preventivne akcije.

Mnogo termina se u literaturi o softverskom inžinjerstvu koristi radi opisa mana i grešaka (eng. error,
fault, failure i dr.). Ključno je razdvojiti uzroke defekata, za koje se često koristi termin greška (fault
ili defect) i neželjenog efekta posmatranog u isporučenom sistemu koji zovemo otkaz (failure). Otkaz
je posledica odnosno manifestacija greške u softveru. Uzrok za otkaz ne može uvek biti
nedvosmisleno identifikovan jer ne postoji teoretski kriterijum radi preciznog određivanja koja je
greška prouzrokovala posmatrani otkaz.

Mnogo je efikasnije sprečiti nastanak grešaka nego detektovati i otkloniti iste. To znači da treba
testirati svaku proceduru ili modul odmah nakon njegovog pisanja. Testiranje u fazi integracije
sistema se mora izvršiti odmah nakon integracije komponenti softvera u sistem.

1.2. Verifikacija i validacija

Kada se proces razvoja softvera završi, pre njegove isporuke kupcu treba ga još jednom testirati u
smislu da se utvrdi: da li proizvod korektno radi, odnosno da li izvršava sve one funkcije koje kupac
od njega očekuje.
Želimo li proveriti je li softverski proizvod u informatičkom smislu korektno napravljen
primienićemo postupak verifikacije (Traži se odgovor na pitanje: Da li dobro gradimo proizvod?), a
ako želimo proveriti da li taj proizvod zaista zadovoljava želje i potrebe korisnika (kupaca)
primenićemo postupak validacije (Traži se odgovor na pitanje: Da li gradimo dobar proizvod?).

Verifikacija i validacija moraju biti primenjene u svakoj fazi razvoja softvera. Proces verifikacije i
validacije ima dva osnovna cilja:
• Da otkrije defekte u sistemu
• Da proceni da li je softver koristan i upotrebljiv u operativnom smislu

Verifikacijom i validacijom bi se trebalo steći poverenje u to da je softver pogodan za korišćenje (što
ne znači da nema nikakvih defekata).