WordPress

Још од давнина човек је имао потребу да управља садржајем, појавом првих књига та потреба се јавила како би садржај био уредно сортиран. Један од првих примера примене ове технике је Александријска библиотека (III век п.н.е. до III век н.е.). У ово античко доба књиге и списи су чувани у облику папирусних свитака и кодекса, а приступ њима је био контролисан. Тако да су библиотекари били први менаџери саржаја.

Идући унапред неколико хиљада година до индустријске револуције и успона технологије који су експоненцијално повећали акумулацију информација јавио се и велики проблем управљања њима, па је почетком 20. века много великих мислилаца испитивало проблем комуникације и управљања информацијама.

Дигитално рачунарство, од свог почетка након Другог светског рата до средине 1980-тих, било је фокусирано скоро искључиво на оно што данас називамо структуираним подацима. Приступачност и технологија су диктирали да ови рани рачунарски системи делују н релативно мале податке као што су нумеричке вредности садржане у финансијским подацима и знакови садржани у именима и адресама. Виртуелизација ових класа података омогућила је потпуно реструктурирање начина на који се ове информације користе и управљају пословним операцијама. Резултирајући утицај је био дубок, са резултирајућим побољшањима у квалитету руковања информацијама и суштинским побољшањима у начину на који су пословни процеси структурирани.

Континуирано побољшање перформанси и смањење цена рачунара, заједно са технолошким напретком у брзини и капацитетима донело је сталан ток нових, трошковно оправданих примена рачунарства у обради података.почетком 1980-их година увелико се разматрало о електронском управљању много ширим спектром информација. У то време је и даље било уобичајено да се већина пословних информација чува и размењује у штампаном облику, на папиру. Многи пословни процеси су и даље били структуирани у физичком облику. Исто тако, садржаји као што су забава и уметност дистрибуирани су путем филма, аналогних видео/аудио трака, фотографија, слика и других физичких облика. Као резултат тога, лако се може тврдити да је већина информација човечанства у то време остала изван рачунарских система.