Instrumenti monetarne politike

1.    Uvod

Monetarna politika je skup propisa, mera i instrumenata kojima se u monetarnoj sferi društvene reprodukcije reguliše nivo, struktura i dinamika novčane mase, kao i cirkulacija novca u prometnim kanalima reprodukcije. Monetarna politika predstavlja primenjenu naučnu oblast koja se sastoji iz emisione, kreditne i devizne politike, a usko je povezana sa fiskalnom politikom u sklopu finansijske, odnosno makroekonomske politike.  Monetarnu politiku utvrđuje i sprovodi centralna banka.  Osnovni cilj monetarne politike je da da obezbedi potrebnu količinu novca za obnavljanje resursa u proizvodnji i za kontinuitet reprodukcije.
Ciljevi monetarne politike
U globalne ciljeve i zadatke spadaju:
– Podržavanje rasta proizvodnje i plasmana robe
– Usklađivanje robnonovčanih odnosa putem regulisanja novčane mase
– Podrzavanje ciljeva u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom
Specifičnost ciljeva:
– Rast novčane mase u skladu sa stopom rasta nominalnog društvenog proizvoda, s tim da se primarna emisija ograniči toliko da odgovara takvom porastu novčane mase, kako bi se mogli postići stabilizacioni ciljevi ekonomske politike
– Kvantitativno i kvalitativno usmerenje tokova emisije novca na osnovu operacija na otvorenom tržištu, monetizacije, selektivnih podržavanja prioritetnih namena, usmeravanje kreditnog potencijala banaka za određene namere i dr.
– Uvođenje racionalnih kriterijuma u radu banaka i, na osnovu toga, uvođenje bonitetne kontrole banaka, afirmacija principa bankarskog poslovanja, likvidnosti, sigurnosti plasmana i efikasnosti poslovanja, a sve radi jačanja potencijala banaka.

Centralna banka je samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, stabilnost valute i finansijsku disciplinu i  obavljanje drugih poslova određenih zakonom. Centralna banka kontroliše monetarna kretanja, upravlja državnim dugom i rukuje državnim rezervama, drži obavezne rezerve banaka, stara se o likvidnosti bankarskog sistema i odgovorna je za funkcionisanje ukupnog finansijskog tržišta, posebno novčanog tržišta.
Osnovne funkcije centralne banke su :
– stabilnost novca,
– kontrolu i regulisanje mase novca u opticaju (likvidnost bankarskog sistema i privrede),
– likvidnost plaćanja sa inostranstvom
Centralna banka može da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomoć instrumenata monetarno-kreditnog regulisanja, u koje spadaju:  eskontna stopa, obavezna rezerva, utvrđivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrednosti, učešće u deviznim transakcijama, ograničenje plasmana, i slično.
Radi regulisanja količine novca u privredi i njegove strukture, kao i regulisanja opštih uslova kreditnog tržišta, centralna banka sprovodi:
1.  Operacije na otvorenom tržištu,
2.  Kupuje i prodaje bankama domaće i inostrane kratkoročne hartije od vrednosti,
3.  Daje bankama kratkoročne kredite na osnovu određenih kratkoročnih hartija od
vrednosti,
4.  Izdaje i povlači blagajničke zapise centralne banke,
5.  Kupuje i prodaje inostrana sredstva plaćanja (uključujuči i menice, čekove, hartije
od vrednosti i potraživanja),
6.  Utvrđuje stopu obaveze rezerve beanka,
7.  Utvrđuje opštu eskontnu stopu ,
8.  Utvrđuje prema potrebi i druge instrumente regulacije novca,
9.  Utvrđuje minimalne uslove kreditne sposobnosti poslovnih banaka.