Investicioni fondovi

1. UVOD

U savremenim tržišnim ekonomijama dolazi do snažnog razvoja investicionih fondova kao novog tipa finasijskog posrednika. Njihova suština sastoji se u tome da prikupljaju kapital putem prodaje svojih akcija stanovništvu s tim da formirani finansijski potencijal plasiraju u akcije i obaveznice preduzeća kao i obaveznice države. Prema tome, investicioni fondovi vrše intermedijaciju između domaćinstva kao investitora i preeuzeća države kao emitenta vrednosnih papira.

Prvi oblici investicionih fondova javljaju se u Škotskoj u 18. odnosno u 19.veku. Prve investicione kompanije predstavljale su fondove zatvorene strukture. U Briselu, 1822. god, holandski kralj Viljem je oformio prvi investicioni fond. Prvobitna namera je bila da se omoguće male investicije u stranim državnim zajmovima.
Prvi investicioni fond ili kompanija , u savremenom smislu te reči ,bila je Škotsko – Američka investiciona kompanija osnovana u Londonu 1860. Godine. Krajem 19. i početkom 20.veka investicioni fondovi počinju da se otvaraju u većem broju pre svega u Belgiji, Velikoj Britaniji i SAD-u.Od 1860. godine do 1875.,do kada je trajao uzlazni berzanski ciklus, u Velikoj Britaniji osnovano je više od 50 fondova ove vrste, da bi uporedo sa recesionim talasom do 1920.godine došlo do smanjenje investicionog interesa za ulaganjem u investicione fondove. Od 1920.godine, i novog ekspazivnog talasa, obnavlja se interes za investicionim fondovima u Velikoj Britaniji i SAD da bi pravi bum investicioni fondovi doživeli
osamdesetih i devedesetih godina XX veka, kako po njihovom ukupnom broju broju, tako i po raspoloživim tipovima fondova i obimu aktive koja se nalazi pod njihovom upravljanjrm. U SAD , recimo ,1980 godine samo 5.7% domaćinstva bilo je u posedu akcija investicionih fondova, da bi danas oko 66.5 miliona pojedinaca u 37.40 miliona domaćinstva bilo u posedu oko 78.4% akcija investicionih fondova.
Prvi otvoreni investicioni fondovi svoje korene vuku takođe iz devetnaestog veka. Prvi moderni otvoreni fond bio je Massachusetts Investors Trust koji je formiran 1924. god. sa portfoliom od 45 akcija i aktivom od 50.000 dolara. Ovi fondovi karakteristicni su po tome sto su u investiranje i investicione kompanije uveli novine koje se ogledaju u kontinuiranom prodavanju novih akcija i otkupljivanju akcija koje uvek mogu biti prodane po trenutnoj vriednosti aktive fonda. Velika ekonomska kriza prekinula je ekspanziju otvorenih fondova da bi popularnost ponovo stekli u četrdesetim i pedesetim. 1940. god. bilo je manje od 80 fondova u SAD sa ukupnom aktivom od 500 miliona dolara. Dvadeset godina kasnije postojalo je 160 fondova sa aktivom vrednom 17 milijardi dolara. Prava ekspanzija je usledila sredinom osamdesetih godina kada se formiraju fondovi koji ne počivaju samo na akcijama već i drugim finansijskim instrumentima.
Danas dominantnu ulogu imaju otvoreni investicioni fondovi u koje podjednako mogu da ulažu kako fizička tako i pravna lica. U gotovo svim razvijenim tržišnim ekonomijama investicioni fondovi su postali krupni igrači na finansijskom tržištu, jer su zahvaljujuć mogućnostima koje pružaju investitorima ( diverzifikacija,rizik, prinos, troskovi..) uspeli da apsorbuju ogromne kolicine slobodnih finansijskih sredstava.
U Srbiji danas posluju 10 Investicionih fondova i to (po redosledu osnivanja): Delta Plus, FIMA ProActive, Raiffeisen Akcije, Focus Premium, Ilirika JIE, KD Ekskluziv, Delta Dynamic, Citadel Triumph, Zepter Capital i Kombank InFond.

2. OSNOVNE INFORMACIJE O INVESTICIONIM FONDOVIMA
Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju novčana sredstva investitora fonda. Prikupljena novčana sredstva fonda se ulažu u različite vrste imovine, u skladu sa investicionim ciljevima navedenim u prospektu Fonda, u cilju ostvarivanja dobiti i smanjenja rizika ulaganja. Prospekt fonda je dokument investicionog fonda, odobren od strane Komisije za hartije od vrednosti, koji potencijalnim investitorima pruža potpune i jasne informacije za donošenje odluke o ulaganju.
Imovina investicionog fonda je u vlasništvu članova investicionog fonda, i to srazmerno njihovom učešću u fondu i odvojena je od imovine Društva za upravljanje koje upravlja tim fondom. Poslovanje investicionih fondova je regulisano Zakonom o investicionim fondovima, a nadzor Društava za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti. Ulaganjem sredstava u investicioni fond investitoru je omogućen jednostavan pristup tržištu kapitala, dok plasiranim sredstvima upravljaju iskusni i ovlašćeni stručnjaci. Ulaganjem u veći broj hartija od vrednosti, portfolio menadžer diversifikuje portfolio i time smanjuje rizik ulaganja.
Prinos koji se može ostvariti ulaganjem u investicioni fond je obično viši nego prinos koji se ostvaruje nekim konvencionalnim oblikom štednje.
Investicionim fondovima upravlja Društvo za upravljanje investicionim fondovima. Društvo za upravljanje je privredno društvo koje organizuje, osniva i upravlja investicionim fondovima u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima (Sl. Glasnik RS br. 46/2006.).
Društvo za upravljanje investicionim fondovima upravlja fondom, vodi investicionu politiku, donosi investicione odluke, vodi evidenciju o članovima fonda i vrednosti njihovih udela u fondu, obavlja određene administrativne, računovodstvene i marketinške poslove u ime fonda.