Izracunavanje materijalnosti u reviziji

UVOD
Cilj studije slučaja jeste razmatranje dodatnih koraka u planiranju procesa revizije. Prvo, se definiše koncept materijalnosti, zatim se definiše koncept revizorskog rizika i identifikuju se i objašnjavaju njegove komponente kao i njihov međusobni odnos. Materijalnost i rizik revizije jesu značajne smernice revizora u toku vršenja procesa revizije.
Svrha studije slučaja je svakako i praktični prikaz alokacije materijalnosti na pozicijama finansijskih izveštaja na primeru preduzeća po samostalnom izboru ( AD’’Senta promet’’). Koncepcija studije slučaja je sledeća. Pored definisanja koncepta materijalnosti u prvom delu,  zatim izračunavanja materijalnosti u drugom delu, u trećem delu je ilustrovana  alokacija materijalnosti na praktičnom primeru ( zadatak). Četvrti, ujedno završni deo se odnosi na utvrđivanje revizijskog rizika na primeru preduzeća AD ‘’Senta promet’’. Nakon obrađene teme sledi mišljenje autora odnosno zaključak o analiziranoj temi.

1. MATERIJALNOST U REVIZIJI
Ključni koncept koji stoji iza revizije finansijskih izveštaja i modela revizijskog rizika jeste materijalnost. Materijalnost u reviziji finansijskih izveštaja jeste jedna od glavnih postavki koja reviziji treba da obezbedi ”razumno uverenje” da u finansijskim izveštajima nema značajnih grešaka. Koncept materijalnosti uzima u obzir da su određena pitanja, ili pojedinačno ili u vezi sa drugima, važna za ljude koji donose ekonomske odluke na osnovu finansijskih izveštaja. U Standardu ISA 320.8 navodi se sledeće: “Cilj revizora je da prikladno primeni koncept materijalnosti u toku planiranja i obavljanja revizije.”

1.1. Pojam materijalnosti
Pri definisanju materijalnosti suptilna i uvek primenljiva definicija ne postoji i verovatno neće nikada ni postojati zato što se u praksi kod utvrđivanja materijalnosti naglašava subjektivan stav revizora. Materijalnost se definiše kao ”važnost propusta ili pogrešno prikazanih računovodstvenih informacija, da ona osoba koja čiat izveštaje promeni odluku pod uticajem tog propusta ili pogrešnog prikazivanja.”  Materijalnost predstavlja jedno od osnovnih načela revizije finansijskih izveštaja zato što je cilj revizije finansijskih izveštaja da omogući revizoru da izrazi mišjenje o  tome: da li  finansijski izveštaji istinito i objektivno po svim materijalno značajnim pitanjima prikazuju finansijsko stanje, poslovni rezultat  i tokove gotovine i da li su sastavljeni u sladu sa MRS/MSFI odnosno zakonskom, profesionalnom i internom regulativom i propisima donetim na osnovu njih.
Međunarodni standardi revizije definišu materijalnost na sledeći način: ” Informacija je  materijalno značajna ako bi njeno izostavljanje ili pogrešno prikazivanje moglo uticati na ekonomske odluke koje bi korisnici finansijskih izveštaja doneli po osnovu finansijskih izveštaja. Materijalnost zavisi od veličine stavke ili greške prosuđene u specifičnim okolnostima njenog izostavljanja ili pogrešnog prikazivanja. Otuda materijalnost pre obezbeđuje prag ili tačku razgraničenja nego kvalitativnu karakteristiku koju informacija mora imati kako bi bila od koristi.”
Procena materijalnosti je stvar profesionalnog stava revizora bilo da se ona vrši na generalnom planu ili na pojedinačnim računima i izveštajima. Materijalni značaj zavisi od veličine računovodstveno bilansne pozicije ili greške, procenjene u datim okolnostima kao što su izostavljanja ili pogrešna prikazivanja. Prema tome, Međunarodni standardi revizije IFAC-a materijalni značaj predstavljaju kao prag ili tačku razgraničenja, a odnosi se na primarnu kvalitativnu karakteristiku koju informacija mora da ima da bi bila korisna.

Dok revizor obavlja reviziju mora da razmotri materijalnost i njenu vezu sa revizijskim rizikom. On uzima u obzir materijalnost dok određuje vreme, obim i prirodu procedura revizije, zatim procenjuje efekat pogrešno prikazanih podataka ili utvrđuje da li je način prezentacije informacija zadovoljavajući. Knjiženje finansijskih izveštaja može izazvati višestruke posledice na istim, a materijalnost u tom pogledu može biti značajna jer omogućava da se što manje grešaka u izveštajima naprave.