Izveštaj o globalnoj konkurentnosti

Uvod
Izveštaj o globalnoj konkurentnosti je bio objavljen u vreme kada je globalnu ekonomiju i dalje pratila neizvesnost. Ekonomije u razvoju su povratile zdrav rast. Za razliku od njih, napredne ekonomije su se suočavale sa stalnim poteškoćama, kao što su: postojanje nezaposlenosti, slaba tražnja i spiralni dugovi, a pored toga su se borile i sa reformama na finansijskom tržištu i tržištu rada. Međunarodni monetarni fond (MMF) je prognozirao rast od 6.25% za tržišta u razvoju, u poređenju sa rastom od 2, 25% za razvijene ekonomije.
Više od tri decenije na forumima o Svetskoj ekonomiji postoje godišnji izveštaji o konkurentnosti. U njima su ispitani brojni faktori koji pomažu nacionalnim ekonomijama da postignu održiv ekonomski rast i dugoročni prosperitet. Ovakvi izveštaji služe kao kritika ili podsećanje koliko je značajno uzeti u obzir posledice sadašnjih akcija za budući prosperitet zasnovan na održivom rastu.
Konkurentnost se može definisati kao skup institucija, politike i faktora koji određuju nivo produktivnosti zemlje. Konkurentnije privrede su u stanju da ostvare veći nivo prihoda za svoje građane. Nivo produktivnosti određuje stope prinosa dobijenih investiranjem u privredu. Stope prinosa su osnovni pokretači stopa rasta privrede.

Dvanaest stubova konkurentnosti

Razumevanje faktora koji stoje iza produktivnosti i konkurentnosti je okupiralo umove mnogih ekonomiste stotinama godina. Adam Smit je bio fokusiran na specijalizaciju i podelu rada. Neoklasičari su naglasak stavili na ulaganja, fizički kapital i infrastrukturu, a od skoro i na kamatu, na ostale mehanizme (obrazovanje, obuka, tehnološki napredak, makroekonomska stabilnost, dobro upravljanje, sofisticiranost firmi i edikasnost tržišta).

Prvi stub: Institucije

Institucionalno okruženje predstavlja određeni pravni i adminstrativni okvir u kome pojedinci, firme i vlada svoje aktivnosti usmeravaju ka generisanju prihoda i bogatstva u zemlji. Kvalitet institucija ima veliki uticaj na konkurentnost i rast privrede, utiče na odluke o investiranju i proizvodnji. Kvalitet ima značajnu ulogu u načinu na koji društvo distribuira, koristi i snosi troškove razvojnih strategija i politike. Kako bi se steklo poverenje u nacionalnom poslovnom okruženju potrebno je pravilno upravljati javnim finansijama.

Drugi stub: Infrastruktura

Obimna i efikasna infrastruktura je od velikog značaja za obezbeđivanje efikasnog funkcionisana privrede. Predstavlja važan faktor koji određuje lokaciju ekonomskih aktivnosti, vrsta aktivnosti ili sektora koji se mogu razviti u određenoj ekonomiji. Dobro razvijenija infrastruktura umanjuje efekat distance između regiona, integriše nacionalno tržište i povezuje siromašnija tržišta u drugim zemljama i regionima. Kvalitet i obim infrastrukturne mreže ima veliki uticaj na ekonomski rast, nejednakost prihoda i siromaštvo. Dobro razvijen transport i komunikacione mreže pomažu da se pristupi manje razvijenijim zajednicama koje se bave važnijim ekonomskim akivnostima i uslugama.

Treći stub: Makroekonomski ambijent

Stabilnost makrekonomskog ambijenta je od velike važnosti za poslovanje i za konkurentnost zemlje. Sama makroekonomska stabilnost ne može da poveća produktivnost nacije, ali makroekonomski neredi mogu da štete ekonomiji.

Četvrti stub: Zdravstveno i osnovno obrazovanje

Zdrava radna snaga je od važnog značaja za konkurentnost i produktivnost zemlje. Bolesni radnici su manje produktivni, često su odsutni ili rade na nižim nivoima efikasnosti, a to stvara troškove. Plaćanje zdravstvenog osiguranja radnicima je jako važno za poslovanje. Osnovno obrazovanje je bitno jer povećava efikasnost radnika. Radnici mogu jednostavno obaviti rad koji su smatrali teškim uz pomoć naprednih proizvodnih procesa i tehnika.

Peti stub: Visoko obrazovanje i obuka

Kvalitet visokog obrazovanja i obuka je od velikog značaja za ekonomije koje žele da napreduju i da iza sebe ostave jednostavne proizvodne procese i proizvode. Globalizacija ekonomije zahteva od dobro obrazovanih radnika da se pilagode promenama u okruženju i razvijenim potrebama proizvodnog sistema.