Javne finansije i finansijsko pravo – Porezi kao glavni izvori javnih prihoda

UVOD

U svom seminarskom radu pokušaću da objasnim značajnost poreza kao glavnog izvora javnih prihoda za funkcionisanje kao i finansiranje jedne države. Da bi država izvršila veliki broj dužnosti iz svoje nadležnosti na koje je obavezna po osnovu odredbi ustava, zakona i drugih propisa, potrebna su određena materijalna sredstva koja se prikupljaju iz različitih izvora i primenom brojnih finansijskih instrumenata. Sredstva kojima se podmiruju brojni rashodi države nazivaju se javnim prihodima. Porezi su osnovni izvor prikupljanja prihoda kojima savremene države podmiruju rashode iz svoje nadležnosti, nezavisno od toga podmiruju li se ti rashodi u industrijski razvijenim zemljama ili u zemljama u tranziciji.

 
1    Porezi kao glavni izvori javnih prihoda

Prihod predstavlja sve transakcije koje povećavaju neto imovinu države. Transakcija je uzajamna veza između dve jedinice na osnovu njihovog uzajamnog sporazuma. Svaka transakcija označava transfer ili razmenu. Transakcija predstavlja razmenu kada jedna jedinica obezbeđuje dobra, usluge, imovinu ili rad drugoj jedinici i kao naknadu dobija dobra, usluge, imovinu ili rad u istoj vrijednosti. Transakcija kao razmena su: naknade za rad koje se plaćaju zaposlenima, nabavke dobara i usluga, prodaja poslovnih zgrada i dr.Transfer predstavlja transakciju kada jedna jedinica obezbeđuje dobra, usluge, imovinu ili rad drugoj jedinici, a da ne dobija nikakvo dobro, uslugu, imovinu ili rad u zamenu. Država je uključena u veliki broj transfera, koji mogu da budu obavezni ili dobrovoljni. Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje predstavljaju obavezne transfere, a subvencije, donacije, socijalna pomoć dobrovoljne transfere.

Kod određenih transakcija teško je napraviti razliku između transfera ili razmene, ili je u pitanju kombinacija razmene i transfera. U takvim slučajevima, stvarna trnsakcija bi trebalo da bude podeljena u dve transakcije, i to jedna koja bi bila samo razmjena, i druga, koja bi bila samo transfer. Primera radi, političko-teritorijalna jedinica može prodavati imovinu koja se nalazi u njenoj svojini, po cenama koja je očigledno niža od njene tržišne cene.Takva prodaja bi trebalo da bude podeljena na razmenu po tržišnoj ceni imovine i  na transfer čija bi vrednost po svom iznosu odgovarala razlici između stvarne vrednosti transakcije i tržišne vrednosti imovine.)

Javni prihod predstavlja povećanje neto imovine opšteg sektora države /eng.general government sector/ izazvano nekom transakcijom  ( plaćanjem poreza, prodajom dobra i usluge, transferom sredstava bez naknade i dr.)

U Priručniku za statistiku državnih finasija Međunarodnog Monetarnog fonda, prihvaćenje princip fakturisane realitzacije (eng. accrual basis) za potrebe evidentiranja prihoda, što znači da se knjiženje vrši u momentu dospelosti. Razlog zbog čega je prihvaćen princip fakturisne realizacije je u tome što omogućava najbolju primenu makroekonomskog uticaja koji imaju državne finansije i fiskalna politika.Kod ovo principa po pravilu prihod se evidentira u ranijem vrijemenskom periodu nego kod kada se primenjuje cash princip.)

Klasifikacija OECD bazira se na principu naplaćene realizacije, što znači da se knjiženje vrši u momentu kada je država naplatila određeni prihod. Događa se da je se razlikuje  vreme knjiženja od momenta kada je izvršena transakcija iz koje je proistekao prihod. Kada poslodavac obračuna poreze i doprinose po odbitku u jednoj godini,  a plati u narednoj godini uključuju se u prihode u sledećoj godini. Utvrđeni pojedini porezi, a naročito doprinosi za socijalno osiguranje se nikada i ne naplate. Zbog toga, razlika između utvrđenih poreza i doprinosa i očekivane naplate predstavlja potraživanje koje nema stvarnu vrednost, što znači da treba da budu u onom iznosu, koji se relno očekuje da će

biti naplaćen.Ponekad se izvrši naplata u kasnijem vremenskom periodu. Zbog toga se primat daje principu fakturisane, a ne napalćene realizacije.)  Komitet za fiskalne poslove OECD je na svom zasedanju januara meseca 2001. godine podržao ideju, da se na srednji rok bazira na metodi fakturisane., a ne naplaćene realizacije, naglašavajući pri tome da se prelazak sa jednog na drugi princip evidentiranja obavi na što fleksibilniji način.