Knjigovodstveno evidentiranje komisionih poslova

Osnovne karakteristike i subjekti komisionih poslova

Komisioni poslovi predstavljaju oblik posredničkih poslova i obavljaju se u svoje ime a za tuđi račun. Preduzeće koje u svoje ime a za tuđi račun zaključuje ugovor o komisionom poslu i obavlja komisioni posao naziva se komisionar; preduzeće za čiji račun komisionarsior obavlja ugovoreni posao naziva se komitent. Prema tome, komitent izdaje nalog ( tzv. komisioni nalog ) ili sklapa ugovor sa komisionarom za obavljanje konkretnog posla za račun nalogodavca (komitenta). Pri izvršenju komisionog naloga ( naloga koji komitent daje komisionaru da za njegov račun obavi neki posao ) komisionar je obavezan da se shodno odredbama ugovora o komisonom poslu, pridržava komitentovih uputstava i instrukcija. Za komisionara komitentova uputstva mogu biti imperativna, izričita ili obavezujuća (komisionar ih mora striktno respektovati) i indikativna ili fakultativna (komisionar može i mo¬ra od njih da odstupi kada je to po njegovom mišljenju u interesu komitenta).

U oblasti robnog prometa, pravo na komisione poslove imaju samo ona preduzeća koja su registrovana (upisana u sudski registar) za obavlja¬nje komisionih poslova. Pri tome, nosioci komisionih poslova mogu biti spoljnotrgovinska preduzeća i trgovinska preduzeća koja se bave poslovima unutrašnjeg prometa.

Već na bazi ovih načelnih napomena o suštini komisionih poslova očigledno je da oni imaju niz specifičnosti u odnosu na ostale specijalne poslove.

• Najvažnije karakteristike komisionih poslova su:

Prvo, pravna osnova za obavljanje komisionog posla je sklopljeni ugovor o komisionom poslu kojim se regulišu poslovni odnosi između ugovornih potpisnika, tj. komisionara i komitenta. Najvažnije ugovorne odredbe u_svakom slučaju su: (a) predmet ugovora (komisiona nabavka ili komisiona prodaja), (b) vrsta, količina, kvalitet i cena robe, (c) visina komisionarove provizije, (d) uslovi plaćanja, (e) rok izvršenja komisionog posla, (f) tretman troškova komisionog poslovanja i (g) postupak i vreme sastavljanja defniitivnog obračuna o obavljenom komisionom poslu.

Drugo, ukoliko se dogodi da komisionar pri obavljanju komisionog posla ostvari povoljniju cenu od ugovorene cene ukupna razlika u ceni, po pravilu, pripa¬da komitentu. Jer, da se podsetimo, komisioni poslovi se realizuju u svoje ime ali za tuđi račun što znači da efekti obavljenog posla ne pripadaju komisionaru (preduzeću koje je komisioni posao obavilo) već komitentu ili nalogodavcu (preduzeću za koje je komisioni posao obavljen). No, napomenimo da se ponekad u ugovoru o komisionom poslu nalazi i takva klauzula prema kojoj komisionar ima pravo na od¬ređeni procentualni deo ukupne razlike u ceni (kada je ostvarena cena povoljnija od ugovorene cene). Na taj način komisionar je dodatno stimulisan da ekonomski uspešnije realizuje određeni komisioni posao – naravno uz ostale uobičajene, zado¬voljavajuće i ugovorom o komisionom poslu definisane uslove.