Komunikacijska kampanja jačanja poverenja,ugleda i podrške u policiju Srbije namenjena deci i omladini

UVOD

Poverenje i ugled policije u društvu u nekadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji bilo je na zavidnom nivou. U to vreme građani su verovali svojoj policiji i bili su pravi partneri u radu. Služba je bila od ugleda a policajci poštovani predstavnici države i zakona.

Tadašnja Jugoslavija važila je za jednu od najbezbednijih država u svetu. Kriminal je bio izuzetno nizak a a bezbednost građana vrlo visoka.

Posle smrti Josipa Broza Tita nastaju problemi u društvu, pre svega ekonomska kriza a kasnije pojava nacionalizma, šovinizma, separatizma i terorizma.

Uplivom stranih obaveštajnih struktura i moćnih interesnih grupa dolazi do krvavog građanskog rada u SFR Jugoslaviji. Savezna i Republička policija uvučena je u građanski rat. Primaran posao policije, borba protiv kriminala i održavanje javnog reda i mira, ozbiljno je doveden u pitanje činjenicom da je policija upotrebljena kao vojska za ratovanje za šta nije bila ni obučena ni spremna.

Veliki broj policajaca, odlukom tadašnjih političara, iskorišćen je i gurnut u rat sa Slovenijom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Policija najveće breme ratovanja podnosi na teritoriji AP Kosovo i Metohija boreći se pripadnicima terorističke i separatističke OVK pomognute od strane staranih službi i NATO alijanse koja je izvršila agresiju na jednu suverenu zemlju.

Devedesetih godina prošlog veka moć države i njena ekonomija naglo slabi izmorena ratovima, embargom i prilivom velikog broja izbeglih lica u Srbiju. Tada počinje sve veća pojava kriminala i kriminalnih grupa u društvu. Nedovoljna kadrovska poponjenost i izmorenost ljudstva odlaskom na terene ili ratovanjem rezultira manjkom volje da se bavi rešavanjem problema kriminala u društvu. Policajci su okupirani ličnim problemima egzistencijlne prirode.

Tokom devedesetih godina prošlog veka, policija se koristi i u razbijanju demonstranata. Policajci koji su ratovali i navilki na ratove tada su upotrebljavani u razbijanje demonstranata. Nedovoljna borba protiv kriminala i korupcije kao i upotreba policije u razbijanju demonstracija rezultiralo je pojavom animoziteta ili distance građana prema policiji.

Ugled policije u društvu i poverenje u nju i njen rad naglo je opadao. Sve ono što je stvarano godinama u nazad u vreme SFRJ je nestalo. Loš imidž i slika teško se mogla povratiti.

Čitava generacija omladine i stanovništva rasla je u atmosveri lošeg glasa i slike o policiji, danas su to mladi ljudi sa jasno izgrađenim stavom o policiji. Poditelji su decu često plašili da će ako ne budu dobri doći po njih policija i da će iz voditi u zatvor i tući. Mnogi od njih, danas mladi ljudi, imaju averziju ili strah od policije.

Početkom dvehiljadite godine i završetkom svih ratova počinje i imidž policije u društvu da se menja. Pre svega promenjen je vizuelni identitet, zamenjena je uniforma, oprema, oznake i značka policije.

S obzirom da su prestali ratovi i da se policija vratila osnovnoj nameni, zaštiti života i imovine građana, borbi protiv kriminala i korupcije i održavanju stabilnog javnog reda i mira, polako je počela i slika o policiji u društvu da se menja. Pre svega rezultatima u borbi protiv kriminala.

Veliki broj starih radnika MUP-a je penzionisan, primljen je mlad i stručan kadar koji je oslobođen od bremena prošlosti.

Strane države i organizacije pružile su pomoć srpskoj policiji u opremi, obuci i školovanju kadrova, akcenat je stavljen na stručnosti i obučenosti kao i lepom ponašanju.

Sve ovo je rezultiralo većoj otvorenosti policije prema društvu i građanima, odnos prema predstavnicima medija je mnogo bolji.

Shvata se važnost informisanja građana o tome šta policija radi i na koji način se bori za iskorenjivanje kriminala i korupcije u društvu.

Shvatajući da se slika policije i njen ugled se ne može preko noći izmeniti i doterati, policija se priprema za dugotrajan i temeljan rad od nekoliko godina. Planiraju se ozbiljne propagandne kampanje.