Korupcija u Srbiji

Korupcija u Srbiji

Uvod

Korupcija,odnosno praksa podmićivanja radi ostvarivanja lične koristi, stara je koliko i sama država. Još su i stari Atinjani bili suočeni sa ovom pojavom. I oni su imali niz mera kojima su pokušavali da ovoj pojavi stanu na put. Daljim usložnjavanjem državnih funkcija i unapređivanjem privrede i birokratizovanjem društva, korupcija je dobijala na intezitetu. Korupcija ne bi bila ni toliko stara ni tako teško iskorenjivana da nije tesno povezana sa ljudskom prirodom. U ljudskoj prirodi je da se čovek slabije odupire iskušenjima. A malo je onih koji će to i priznati kao npr. Oskar Vajld-„Svemu mogu da se oduprem,izuzev iskušenjima.“
Naša zemlja je prošla kroz mnoge ratove i mnoga politička previranja. Smenjivale su se razne vlasti na prostoru naše zemlje. Narod je u vreme Turaka živeo jako teško i mnogi su da bi poboljšali kvalitet svog života ili izbegli neke obaveze pribegavali činu podmićivanja. Naime u vreme Turaka naš narod je plaćao poreze na gotovo svu svoju imovinu. Ti porezi bili su umanjeni ukoliko se na njihovom imanju nalazi ili se nalazila bogomolja. Narod je onda podmićivao Turke da posvedoče da se tu nalazila bogomolja,kako bi njihov porez bio umanjen.
I mnogi vladari,poput nekih Obrenovića, pribegavali su podmićivanju ne bi li tako lakše otkrili zaverenike ili izdajnike. Preživela je korupcija u našoj zemlji oba svetska rata,kao i komunizam,pa i raspad SFRJ. Zatim u vremenu teške inflacije i veoma lošeg kvaliteta života,ljudi su ponovo pribegavali činu podmićivanja ali se sada o korupciji sve otvorenije pričalo. Sada kog god građanina Srbije da pitate da li ima korupcije,gotovo svaki će reći da je toga uvek bilo i da će toga uvek biti. Sada su mere za sprečavanje ove,uglavnom  negativno okarakterisane društvene pojave,znatno pooštrene,ali se o korupciji i više priča. Ali nekada korupcija u narodu biva i opravdana. Npr.2000. godine policija je hapsila mnoge aktiviste „Otpora“(za tadašnju policiju važilo je mišljenje da je jako brutalno postupala prema uhapšenima). NJihove porodice su znale da će aktivisti u policiji verovatno dobiti prilične batine. Stoga su porodice davale novac komšijama policajcima,koje poznaju duži niz godina,uz molbu da niko u policiji ne bije njihovo dete. Aktivista bi sutradan bio pušten bez ijedne ogrebotine ili modrice. Očigledno je dakle da se radi o korupciji. Ali da li se na moralnom planu čin jedne od takvih porodica može osuditi?
U aferi 2010. godine uhapšen je izvestan broj lekara zaposlenih na Institutu za onkologiju u Beogradu zbog malverzacije sa citostaticima za decu. Utvrđeno je da su uhapšeni primali mito od izvesnih farmaceutskih kuća kako bi favorizovali njihove proizvode,ma koliko oni dobri bili,kao i da su od porodica svojih pacijenata zahtevali novčane nadoknade za lečenje njihove teško obolele dece. Da li se na moralnom planu čin ovih lekara može opravdati?
Činjenica je da postoje različiti oblici korupcije i da je ona prisutna u gotovo svakom društvu,u većoj ili manjoj meri.Cilj analize korupcije u Srbiji svakako treba da bude upoznavanje sa nivoom korupcije , njenim uzrocima u našoj zemlji kao i njenim mehanizmima i posledicama koje ona ima po ovo društvo kako bismo odredili mehanizme i mere za njeno sprečavanje.