Odlomak

UVOD
Upravljanje novčanim sredstvima u preduzeću počiva na načelu rentabilnosti i na načelu likvidnosti preduzeća. S obzirom na značaj i jednog i drugog načela, preduzeće treba da pronađe najpovoljniju kombinaciju za održavanje svoje likvidnosti uz istovremeno ostvarivanje i rentabilnosti u svom poslovanju i za ostvarenje oba načela preduzeće ima podjednak interes jer oba mogu stimulativno delovati na tok poslovanja preduzeća.
Do sadašnja praktična iskustva ukazuju na to da i u najlikvidnijim i najrentabilnijim preduzećima često nedostaju novčana sredstva. U takvim slučajevima menadžment preduzeća je u obavezi da pronađe nove izvore novčanih sredstava, u što kraćem roku, uz što povoljniju cenu kapitala (kamatu)

 

 

KRATKOROČNI IZVORI FINANSIRANJA
UKALKULISANE OBAVEZE
Ukalkulisane obaveze predstavljaju akumulirane troškove preduzeća koji se jedan vremenski period ne plaćaju. Najveći deo tih akumuliranih troškova (obaveza) proizilazi iz zarada radnika i plaćenih poreza i doprinosa. Ukoliko se racionalno isplaćuju (u dužem vremenskom intervalu) one mogu biti besplatan izvor kratkoročnog finansiranja preduzeća. Primera radi, ukoliko akcionarsko društvo ’’Veterinarski zavod’’ iz Subotice isplaćuje zarade dvonedeljno u približno istom bruto iznosu od po 200.000 din (150.000 din neto iznos zarada i 50.000 iznos doprinosa) uz pomoć poslovne banke ’’Vojvođanska banka’’ a.d. Novi Sad, Glavne filijale Subotica, uz kamatu od 12% na godišnjem nivou, a ima objektivnu moghućnost da isplatu izvrši na kraju meseca u bruto iznosu od 400.000 din, postavlja se pitanje, šta je sa finansijskog stanovišta za preduzeće povoljnije. Pri dvonedeljnom načinu isplata zarada preduzeće ’’Veterinarski zavod’’ iz Subotice, imaće likvidni odliv putem ukalkulisanih obaveza od 50.000 din, a na ime zarada likvidni iznos odliva sredstava od 150.000 din (50.000 + 150.000 din). Opredeljenjem menadžmenta preduzećća, da se zarade isplaćuju jednom mesečnom stvoriće se besplatni kratkoročni izvori koji se mogu upotrebiti za finansiranje proizvodnje. Godišnje uštede pri promeni intervala isplate neto zarada (jednom umesto dva puta mesečno) iznosiće 200.000 din (za pola meseca jer se na kraju meseca svakako isplaćuje svih 200.000 din). S obzirom da su uštede 15- esto dnevne, nužno je dotični iznos pomnožiti sa 6 meseci (kao da je pun mesečni iznos uštega) što godišnje iznosi 1.200.000 din (200.000 din x 15 dana x 12 meseci).
Zbog ušteda u isplati ukalkulisanih obaveza (poreza i doprinosa) na isti iznos od 200.000 din (odnos neto zarade i ukalkulisanih obaveza 1:0,7) za isti vremenski period (kao u prethodnom slučaju) godišnje uštede iznosile bi 1.200.000 din.
Ako se pretpostavi da je dotično preduzeće upravo ovaj iznos neto zarada i ukalkulisanih obaveza kreditno obezbeđivalo po godišnjoj stopi od 12%, tada su prisutne uštede i po ovom osnovu od 144.000 din (1,200.000 din x 12%). Dakle, pravilnim upravljanjem ukalkulisanim obavezama, ukupne uštede za dotično preduzeće iznose 1,344.000 din (1,200.000 din zarade i ukalkulisanih obaveza + 144.000 din kamater na kreditna sredstva).
Napred navedene uštede po osnovu ukalkulisanih obaveza na ime zarada posebno će se akumulirati (povećati) ukoliko se od strane fiskalne – poreske politike poveća procenat izdvajanja za poreze i doprinose. Menadžment preduzeća istovremeno treba da vodi računa o optimalnom roku odlaganja isplata zarada, jer svako predugo odlaganja (bez obzira na finansijske efekte preduzeća) može proizvesti kontra efekat na radni moral zaposlenih. Plaćanje raznih zakupnina (koje imaju karakter ukalkulisanih obaveza) u dužem vremenu takođe može imati pozitivnih finansijskih efekata na rezultat preduzeća. Dakle, sve raspoložive oblike obaveza, preduzeće treba da koristi, ekonomski posmatrano, razumno u cilju sopstvenog finansiranja, uz što manje kreditno zaduživanje i moguće produženje roka njihovog likvidnog izmirenja. Poreske uštede u razvijenim zemljama tržišnog tipa privređivanja imaju posebnu stimulaciju za onj menadžment preduzeća koji dotične obaveze uspe svesti na zakonski minimum. Interes je i menadžmenta i vlasnika kapitala da se poreske obaveze svedu na zakonski minimum u momentu likvidnog plaćanja.

 

 

 

BANKARSKI KREDITI
Jednokratni krediti
Jednokratni krediti su kratkoročnog karaktera koje odobravaju poslovne banke svojim komitentima, čiji je kreditni bonitet pouzdan. U praksi se po pravilu ova vrsta kredita odobrava onim preduzećima kojima su finansijska sredstva potrebna samo za jedan vremenski period, u ’’špicevima’’ finansijskog ulaganja radi obezbeđenja neophodnih zaliha materijala, odnosno održavanja tekuće likvidnosti.
Primera radi, preduzeće ’’Fidelinka’’ a.d. iz Subotice (žitomlinska organizacija) otkupljuje godišnji rod merkantilne pšenice u količini od 10.000 tona, po ceni 10 din/1 gk u kreditnom iznosu od 100 miliona dinara, sa rokom dospeća kredita na 90 dana. Kreditom se otkupljuje količina pšenice potrebne za godišnju proizvodnju dotičnog preduzeća i stvaraju realne pretpostavke njene kontinuelne proizvodnje, kao i obezzbeđenja tržišta sa prehrambenim proizvodima. Jednokratni kredit se pravno formalizuje u vidu avalirane menice (koju avalira poslovna banka), koju potpisuje konkretno preduzeće i prodaje nekom drugom preduzeću – dobavljaču sirovina. Meničnom obavezom definišu se uslovi kreditiranja, rok trajanja kredita i visina kamatne stope, premija za rizik kreditiranja i sl. Visina premije za rizik kreditiranja je promenljivog karaktera i zavisi od procenjenog poslovnog i finansijskog rizika potencijalnog dužnika. Jednokratni kredit se ne može produžavati o roku svog dospeća, te stoga upravo i imaju karakter specijalnog aranžmana.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese