Odlomak

Uvod

U ovom radu će se obrađivati tema Krivica. Razlog zbog kojeg smo se odlučili za nju je taj,što smatramo da je dovoljno zanimljiva da adekvatno zainteresuje slušaoce, a sa druge strane i jako bitan segment svakog, samim tim, i našeg zakonodavnog sistema. Sam pojam krivice nije u potpunosti lak za razumevanje,ali zahvaljujući analizi odnosa krivice i krivične odgovornosti, oblika krivice, pojma kazne, verujemo da će gore pomenuti pojam biti razjašnjen i u potpunosti objašnjen.

Pojam krivice

Da bi neka radnja bila krivično delo neophodno je da se ona moze učiniocu pripisati kao krivica. Pripisati određeno delo nekome kao krivicu istovremeno znači i to da mu se pripisuje odgovornost za to delo. S obzirom na to da je za postojanje krivične odgovornosti neophodno ostvarenje svih konstitutivnih elemenata krivičnog dela, kako objektivnih, tako i krivice kao subjektivnog elementa, nuzno se namece pitanje odnosa dva pojma:  pojma krivične odgovornosti i pojma krivice.

 

 

Odnos krivice i krivične odgovornosti

Mesto krivične odgovornosti u sistemu opšteg dela nije jasno. U našoj krivičnopravnoj literaturi zapazaju se dva shvatanja krivične odgovornosti. Jedno je objektivno-subjektivno, polazi od toga da krivična odgovornost obuhvata kako objektivne elemente krivičnog dela, tako i krivicu kao subjektivni element. Drugo, subjektivno shvatanje, ovaj pojam izjednačava sa krivicom. Ovo shvatanje takodje označava krivicu i uračunljivost, odnosno krivicu i uračunljivost postavlja kao dve ravnopravne komponente krivične odgovornosti. U sistemu opšteg dela dovoljna je krivica kao subjektivni element opšteg pojma krivičnog dela, jer ona podrazumeva uračunljivost bez koje krivica ne moze ni postojati. Krivično odgovornim se smatra učinilac koji je u vreme izvršenja dela imao odredjena psihička svojsta ( uračunljivost) i odredjeni psihički odnos prema svome delu (krivicu).
Uračunljivost je neophodna pretpostavka ili obavezan element krivice, što znači da bez uračunljivosti nema ni krivice. Uračunljivost podrazumeva postojanje sposobnosti odlučivanja i sposobnosti rasudjivanja. Polazi se od pretpostavke da je svaki čovek uračunljiv i ona se u konkretnom slučaju utvrdjuje samo onda kada se pojavi sumnja da se radi o neuračunljivom počiniocu. Dakle, u tom slucaju se utvrdjuje neuračunljivost.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Pravo

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese