Likvidnost banaka

Koncept likvidnosti banaka
Značaj likvidnosti za bankarsko poslovanje proističe iz činjenice da banka može prestati sa radom u slučaju nelikvidnosti, a ako posluje sa gubitkom to ne mora uvek da bude slučaj. Ovo zbog toga što se gubitak u poslovanju mođe pokriti sredstvima fondova banke ili sanacionim postupkom, a u slučaju da se ne obezbede dodatna sredstva, nakon iskorišćenja primarnih i sekundarnih rezervi likvidnosti, banka će prestati sa radom u propisanom roku.
Mogućnost prestanka rada banke usled nelikvidnosti predstavlja jedan od osnovnih rizika u bankarskom poslovanju. Stoga je bitan faktor likvidnosti banke spremnost banke da u svakom trenutku odgovori dospelim obavezama, bilo da se radi o zahtevu deponenata za povlačenjem svojih depozita, zahtevukomintenata za povlačenjem sredstava iz odobrenog kredita ili o izvršavanju obaveza po osnovu otplate prethodno uzetih kredita.

Značaj likvidnosti

Likvidnost bankarskog sektora je u funkciji sticanja poverenja u njegovu stabilnost I pokretanja mehanizma formiranja bankarskih agregata. Radi se o makroekonomskom značaju likvidnosti, jer je poverenje transaktora conditio sine qua non mobilizacije i koncentracije akumulacije i štednje preko bankarskog mahanizma. Na mikro nivou likvidnost je indikator poslovne sposobnosti i efikasnosti pojedinačne banke, što je osnov za poverenje pojedinačnih transaktora.
Za banku kao preduzeće sui generis izuzetno je značajna likvidnost, jer se preko nje održava poverenje depozitara, čime se izbegava “domino efekat”, što omogućuje opstanak banci u neizvesnim i rizičnim tržišnim uslovima. Ovo zbog toga što banke grade svoje osnovne potencijale na bazi priliva depozita, što dobar deo ukupne depozitne mase predstavlja vrlo fluidna sredstva i da postoji lančano prenošenje nelikvidnosti između banaka.
Korektivni faktor u odnosu na maksimiziranje zahteva za likvidnošću jeste očekivana rentabilnost. Naime, prekomerna likvidnost smanjuje rentabilnost, dok preveliki zahtevi u odnosu na rentabilnost smanjuju likvidnost. Zbog toga postoji obaveza upravljačkih struktura da upravljanjem i odlučivanjem, kontrolom i praćenjem aktivnosti osposobe banku da u svakom trenutku dinamički bilansira priliv i odliv sredtava i, u isto vreme, postigne rentabilno i sigurno poslovanje banke.
“Odgovornost za rentabilno raspoređivanje aktive i pasive radi doslednog postizanja visokih stopa povraćaja posle oporezivanja viška aktive iznad obaveza prema poveriocima i u isto vreme omogućavanje potrebne likvidnosti i adekvatnosti kapitala ostaje razlogom postojanja direktora banaka.” Thomas Havrilesky.
Kroz ostvarenje principa likvidnosti efektuiraju se ukupne performanse jedne banke. Naime, očuvanjem likvidnosti vremenski i kvantitativno se determiniše i ostvarenje principa sigurnosti i rentabilnosti. Postizanjem i očuvanjem potrebnog nivoa likvidnosti optimiziraju se odnosi između sklonosti banke ka maksimiziranju profita (princip rentabilnosti) i neopreznog prihvatanja prevelikog rizika (princip sigurnosti). Moglo bi se reći da je princip likvidnosti integrišući faktor pri koncipiranju i sprovođenju poslovne politike banke, jer relativizira konfliktnost pojedinih njenih delova.