Dijalog: teorija i tehnologija filma
Дипломски рад
Тема:
Дијалог
Предмет:
Теорија и технологија филма
Ментор: Студент:
Проф. др Милош Бабић
Јануар, 2023. године
1
Садржај

3
1. Морални дијалози
Морални дијалози су друштвени процеси који омогућавају друштвима или заједницама да
формирају нова заједничка морална схватања. Морални дијалози имају капацитет да
модификују моралне позиције довољног броја људи како би генерисали широко
распрострањено одобравање акција и политика које су раније имале малу подршку или су
их многи сматрали морално неприкладним.
Комунитаристички филозоф Amitai Ecioni развио је аналитички оквир који моделовањем
историјских примера оцртава компоненте моралних дијалога које се понављају. Елементи
моралних дијалога укључују: успостављање моралне основе; покретачи социолошког
дијалога који покрећу процес развоја нових заједничких моралних схватања; повезивање
дискусија више група у облику „мегалога“; разликовање различитих атрибута моралног
дијалога (осим рационалних промишљања или културних ратова); драматизација како би се
скренула широка пажња на предметну тему; и затварање кроз успостављање новог
заједничког моралног схватања. Морални дијалози омогућавају људима дате заједнице да
одреде шта је морално прихватљиво за већину људи унутар заједнице.
1
Обичнодијлог има унутрашњу структуру, која се састоји од следећег:
скуп претпоставки или премиса,
метод расуђивања или дедукције, и
закључак или тачка.
Дијалогима једну или више премиса и један закључак. Често се класична логика користи као
метод расуђивања тако да закључак логички следи из претпоставки или подршке. Један од
изазова је да ако је скуп претпоставки неконзистентан онда било шта може логички следити
из недоследности.
Стога је уобичајено инсистирати да скуп претпоставки буде конзистентан. Такође је добра
пракса да се захтева да скуп претпоставки буде минимални скуп, у погледу укључивања
скупа, неопходан да се закључи консеквент.
1
Владан Матијевић (2022): Слобода говора, Агора, Зрењанин, стр. 202
4
2. Дијалошко вођство
Немачки филозоф и класичар
Karl-Martin Dic
истиче изворно значење дијалога, које сеже
до
Heraklita: Logos
одговара на питање света као целине и како све у њему је повезано.
Logos
је једини принцип на делу, који даје ред многоструком у свету.
За
Dietza
, дијалог значи врсту мишљења, деловања и говора, кроз које логос пролази. Дакле,
међусобно разговарање је само један део дијалога. Дијалошко деловање значи усмеравање
нечије пажње на другу и на стварност истовремено.
У том контексту и заједно са
Tomasom Krahtom, Karl-Martin Dic
је развио оно што је назвао
дијалошким вођством као обликом организационог управљања. У неколико немачких
предузећа и организација заменио је традиционално управљање људским ресурсима, нпр. у
немачком ланцу дрогерија дм-дрогерие маркт.
2
Одвојено, а раније
Thomasu Krachtu
и
Karl-Martinu Dietz-u, Rens van Loon
је објавио више
радова о концепту дијалошког лидерства, почевши од поглавља у књизи Организација као
прича из 2013. године.
Теорија аргументације је имала своје порекло у фундационализму, теорији знања у области
филозофије. Основе за тврдње тражило је да пронађе у облицима и материјалима
универзалног система знања.
Дијалектички метод је постао познат Платоном и његовом употребом Сократа који је
критички преиспитивао различите ликове и историјске личности. Али изучаваоци
аргумената су постепено одбацивали Аристотелову систематску филозофију и идеализам
код Платона и Канта. Довели су у питање и на крају одбацили идеју да аргументоване
премисе узимају своју исправност из формалних филозофских система. Поље се тако
проширило.
2
Зоран Павловић, Оливер Тошковић, Ана Алтарас Димитријевић, Зорана Јолић Марјановић (2022):
Психологија, Едука, Београд, стр. 11
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti