Marketing zdravstva

Marketing zdravstva

Mnoge organizacje koje su uključene u usluge razlikuju se po svom poreskom statusu kao profitne ili neprofitne organizacije. Kao suprotnost profitnim organizacijama, viškovi u prihodima nad rashodima neprofitnih organizacija se ne oporezuju i ne distribuiraju akcionarima. Kada postoji višak prihoda, novac se vraća u blagajnu organizacije da bi omogućio nastavak pružanja usluga. U zavisnosti od korporativne strukture neprofitnih organizacija, ona može plaćati porez na prihode koji su generisani od strane koja nije direktno vezana za njenu osnovnu misiju.
Crveni krst, United Way, Greenpeace, Bolnica Zapadni Glazgov i Univerzitet Velsa su primeri neprofitnih organizacija. Takve organizacje u prošlosti nisu koristile marketing taktike, u verovanju da su one neadekvatne. Poslednjih godina, međutim, pritisak konkurencije je primorao ove organizacije da preispitaju svoje strategije. Koledži, bolnice, i čak i dobrotvorne organizacije se suočavaju sa povećanom konkurencijom u okruženju. Uspešne uslužne organizacije, kao uspešne proizvodno orjentisane kompanije, moraju da razumeju kako potrošač vidi uslugu i na koji način kompanija može da prezentuje različite prednosti u odnosu na konkurentske ponude.
Procenjivanjem potreba i želja kupaca i obezbeđenjem informacija koje će pomoći dizajniranju marketing strategije i programa organizacije da ih zadovolje su uloge koje izvodi marketing istraživanje. Ovo znači da marketing istraživanje pokušava da identifikuje i definiše i marketing probleme i mogućnosti i da generiše i proceni marketing akcije. Iako marketing istraživanje može da obezbedi malo odgovora sa potpunom sigurnošću, ono može da smanji nesigurnost i da poveća verovatnoću uspeha marketing usluga. To je velika pomoć marketing menadžerima koji donose konačne odluke.
Generička marketing strategija je ona koja može biti usvojena od strane bilo koje firme, bez obzira na proizvod ili industriju, da bi se postigla značajna kompetativna prednost. Marekting menadžeri koje koriste proces strategijskog marketinga konstantno tragaju za različitim prednostima na tržištu koje opslužuju i proizvodima koje nude. Oni eksploatišu ove različite prednosti tako što alociraju svoje resurse što je efektnije moguće. Sa tolikim rizikom od loših odluka, proces strategijskog marketinga ćesto zahteva veliku količinu detalja, koji uključuju: (a) prošle, sadašnje i projektovane informacije; (b) informacije o prihodima, troškovima i profitima; (c) informacije za celu industriju, organizaciju, i konkurente, u totalu i po individulanim tržišnim segmentima.
Zdravstveni sektor se suočava sa velikim promenama u većini razvijenih zemalja. Bolnice su napadnute od strane dve jake sile i sa strane tražnje i sa strane ponude na svom jedinstvenom tržištu: povećana javna očekivanja i svesnost, i konkurentni provajderi zdravstvenih usluga. Tradicionalni provajderi zdravstvenih usluga susreću se sa novim pritiscima konkurencije koji dolaze od novih dobavljača usluga, kao što su samostalne privatne labaratorije ili hiruški centri, i alternativne usluge, kao što su organizacije za održavanje zdravlja. Oni koji leže u bolničkim krevetima nisu više samo pacijenti, nego su potrošači bolničkih usluga, i postoji šansa da će u budućnosti oni praviti stvaran izbor gde će biti hospitalizovani. Trenutno, potrošači osećaju manjak informacija, kontrole i izbora. Postoje problemi pristupa koji se inukuju kroz cenu i nerazumno vreme čekanja.
Zdravstveni sektor treba da ima više uključivanja i učešća društva u donošenju odluka. Zdravstvene organizacje treba da razviju strategije koji će zdravstveni sistem prilagoditi potrošaćima. Naročito je potrebna veća pažnja na promociji zdravstva i prevenciji. Zdravstveni sistem treba da bude otvoreniji za glas potrošača da bi se suočio sa povećanim očekivanjima potrošača