ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА „ВИСАН“
СЕМИНАРСКИ РАД
УЧЕСТАЛОСТ ХИВ ИНФЕКЦИЈЕ НА ТЕРИТОРИЈИ
СРБИЈЕ У ПЕРИОДУ ОД 2013. ДО 2017. ГОДИНЕ И
СПЕЦИФИЧНОСТИ НЕГЕ ОБОЛЕЛИХ ОД АИДС-А
ПРЕДМЕТ: ИНФЕКТИВНЕ БОЛЕСТИ СА ЕПИДЕМИОЛОГИЈОМ
Ментор:
Студент:
Београд, новембар 2020.
САДРЖАЈ
1
1. УВОД..................................................................................................................................2
2. ТЕОРИЈСКИ
ПРИСТУП
РАДУ........................................................................................3
2.1.
ХИВ
инфекција.............................................................................................................3
2.1.1. Путеви преношења HIV инфекције..........................................................4
2.1.2. Клиничка
слика
HIV
инфекције................................................................5
2.1.3. Тестирање...................................................................................................6
2.2.
АIDS..........................................................................................................................
....7
2.2.1. Клиничка слика АIDS-а.............................................................................7
2.2.2. Четири
стадијума
инфекције.....................................................................9
2.2.3. Дијагностиковање АИДС-а.....................................................................10
2.2.4. Лечење.......................................................................................................11
2.3.
Епидемија
ХИВ
инфекције
у
Републици
Србији.....................................................11
2.3.1. Статистика
оболелих
и
умрлих...............................................................12
3. ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА........................................................................................................14
4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА..........................................................................................15
4.1.
Саветовање и тестирање на HIV инфекцију у периоду 2013−2017.
године...........15
4.2.
Рад саветовалишта за HIV и ППИ у 2017.
години....................................................19
4.3.
Програми бриге и подршке за особе које живе са HIV-ом
(PLHIV).......................21
5. ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................................24
6. ПРЕДЛОГ МЕРА...................................................................................................................25
7. ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................26
3
2. ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП РАДУ
2.1.
ХИВ инфекција
HIV је пореклом из области јужно од Сахаре, у Африци, откривен током друге половине
ХХ века. Тренутно је ова болест глобална епидемија.
СИДА или синдром стечене имунодефицијенције (AIDS - acquired immune deficiency
syndrome) је полно преносива болест која представља последњи стадијум инфекције
организма вирусом хумане имунодефицијенције (HIV), а карактерише је прогресивно
слабљење имунског система што појединце чини подложним широком спектру инфекција
и тумора.
Постоји разлика између појмова HIV позитивна особа и особа оболела од сиде. То су две
повезане али различите ствари, које се често погрешно поистовећују. HIV позитивна особа
је заражена вирусом (HIV-ом), али то још увек не значи да има сиду. До појаве болести
може да прође временски период од две до десет година. HIV позитивна особа може да
изгледа потпуно здраво, способна је за рад или било коју другу активност, попут здравих
појединаца.
За сада не постоји ефикасан лек или вакцина, који гарантују излечење. Ипак,
антиретровирални лекови могу да продуже период трајања инфекције и одложе у фазу
сиде.
4
Сида је последња фаза напада HIV вируса и уједно је и најтежа фаза. Светска здравствена
организација је 1990. направила списак симптома које је груписала и које сада лекари
широм света користе како би се јасно дефинисале фазе развоја инфекције.
Фаза 1: HIV вирус се не може идентификовати и није категорисан као узрочник
сиде.
Фаза 2: појављују се минималне манифестације инфекција респираторног тракта.
Фаза 3: долази до појаве напрасних и необјашњивих симптома попут дијареје, (која
обично траје дуже од месец дана, што доводи до наглог губитка телесне тежине),
тешке бактеријске инфекције или плућне туберкулозе.
Фаза 4: јавља се токсоплазма мозга, гљивичне инфекције респираторног тракта и
једњака, Капошијев сарком.
Светски дан борбе против сиде је 1. децембар. Први пут је одржан 1988. године.
Слика 1. Црвена трачица је симбол солидарности са људима који су HIV позитивни или
болују од сиде
2.1.1.
Путеви преношења HIV инфекције
HIV инфекција се преноси разменом телесних течности које су луче у полним органима
мушкарца и жена током сексуалног односа, као и путем крви и млека из дојке.
6
нема симптома – ова фаза је позната по томе што су HIV симптоми сведени на
минимум,
уопште ух нема,
отицање лимфних жлезда.
Такође, често се јављају болови у мишићима и зглобовима, симетрична отеченост
лимфних чворова (нарочито задњег дела врата, пазушних јама и препона), смањен апетит
и губитак телесне тежине, дијареја. Симптоми се самостално најчешће повлаче 1-2 недеље
након почетка болести (осим лимфних чворова, који могу остати отечени и дуже), мада
могу трајати и до 10 недеља. Због неспецифичног карактера, симптоми често остају
непрепознати од стране доктора, па инфекција остане недијагностикована.
Након стадијума болести када нема симптома (асимптоматска фаза) наступа фаза болести
са симптомима која се може поделити на ране, средње и касне симптоме. У раној фази
број лимфоцита CD4 смањује се на 200-500/мм3. Обично је присутно безболно повећање
лимфних чворова.
Могу се чешће јављати иначе уобичајене инфекције коже (нпр. херпес зостер, импетиго,
фоликулитис), разни дерматитиси или гљивичне инфекције усне шупљине (кандидијаза)
или вагине. Могућа је појава понављајућих упала плућа и синуса, реактивација
туберкулозе као и Kапошијев сарком. Код нелечених особа ова фаза болести траје 0-5
година.
У средњој (узнапредовалој) фази HIV-болести која настаје код 50% болесника након 10
година од заражавања, јављају се теже болести као што су упала плућа узрокована
гљивицом Pneumocystitis jiroveci или пролив узрокован паразитом Cryptosporidium. Број
лимфоцита CD4 је тада испод 200/мм3. Појављују се токсоплазмоза мозга, криптококни
менингитис или атипични облици туберкулозе.
У овој фази HIV-болести често је присутна анемија и симптоми као што су: температура,
општа слабост и мршављење. Симптоми оштећења нервног система: безвољност,
депресија, заборавност, пад концентрације, нестабилан ход и слаба координација покрета
такође могу бити присутни. Важно је нагласити да део болесника с мање од 200/мм3
лимфоцита CD4 нема значајнијих симптома и да се уобичајене инфекције код тих
