Odlomak

 Uvod

Mehanizmi odbrane su učenjem stečeni nesvesni načini borbe Ega sa frustracijama. Termin mehanizam odbrane je prvi upotrebio Sigmund Frojd da bi opisao borbu Ega protiv želja, frustracija, ideja i nagona čije bi zadovoljavanje pa čak i samo postojanje u svesti moglo da ugrozi integritet pojedinca. Prema Frojdu postoji mnoštvo mehanizama odbrane među kojima su i: represija, poricanje, asketicizam, izolacija, identifikacija, sublimacija, zamena subjekata, regresija, altruizam, racionalizacija i drugi.

Ego može kontrolisati impulse i želje na dva načina:

1.    Da ih blokira, gde se oni ne pojavljuju u ponašanju
2.    Da ih iskrivi, gde je njihova izvorna snaga znatno smanjena ili pomerena

Svi odbrambeni mehanizmi ega imaju 2 zajedničke karakteristike:

1.    Funkcionišu na nesvesnom planu I predstavljaju vrstu samoobmane
2.    Iskrivljuju percepciju realnosti tako da se teškoća koju ta realnost izaziva kod pojednica smanjuje

Ego odbrana je odbrana koju Ego koristi. Ego je konstantno izložen često neprihvatljivim zahtevima Id-a pa mora da koristi mehanizme odbrane da zaštiti ličnost. Njihovo korišćenje dovodi do boljeg funkcionisanja Ega ukoliko ne dovode do Ego-neuroze kada Ego nije u mogućnosti da se izbori sa problemima koji se neprekidno nameću.
Ego otpor je neprihvatanje Ega da dovede sadržaj Id-a u svest, posebno kada se zahtevi i želje Id-a ne slažu sa moralnim i drugim normama.

 

Represija ili potiskivanje

Represija ili potiskivanje sadržaja, doživljaja i iskustva iz svesti u podsvest čini glavni mehanizam odbrane Ega ili ličnosti. On je jedan od najranijih pojmova psihoanalize. Pre nego što je Frojd konačno uobličio svoju teoriju ličnosti pomoću pojmova ONO, JA i NAD-JA, duševni život je delio na 3 područja:svesno, predsvesno i nesvesno. Građu u nesvesnom, Frojd je smatrao relativno nepristupačnom svesti, odnosno da je u stanju potisnutosti.
Potiskivanje se vrši kada se izbor objekata koji izaziva preveliku tenziju istiskuje iz svesti ili zaboravljaju. Putem protivulaganja. Potiskivanja mogu  naći put kroz suprotstavljajuća protivulaganja ili se mogu ispoljuti u obliku pomeranja, u vidu pogodnih simboličkih oblika. Primer je sin koji je potisnuo neprijatno osećanje prema ocu može ga ispoljiti prema drugim oblicima autoriteta.
Potiskivanje oslobađa pojedinca teškoće ali ne smanjuje napetost u organizmu. Potisnuti impulsi ostaju aktivni i psihička energija se troši na sprečavanje tih impulse da dođu u svest a to smanjuje raspoloživu energiju Ega. Takav Ego ne raspolaže dovoljnom energijom za konstruktivne aktivnosti, kreativnost i razvoj.
Potiskivanje je bitan faktor kada govorimo o mehanizmima formiranja snova. Tokom spavanja efekat potiskivanje slabi, pa se u snovima javljaju neki od  potisnutih sadržaja u prerušenom obliku.
Takođe prva karika u lancu mehanizama koji dovode do neurotičnih poremećaja jeste neuspešnost potiskivanja.

 

 

 

Sublimacija
Sublimacija je takav odbrambeni mehanizam Ega pomoću kojeg Ego kanališe nepoželjne ili zabranjene impulse Id-a u one aktivnosti koje ne samo da su društveno dopuštene već i društveno poželjne.  Sublimacija, dakle, predstavlja supstituciranu aktivnost ili supstitucirani object nekog impulsa ili nagona.
Frojd smatra da je celokupna kultura i civilizacija zapadnog sveta nastale sublimacijom nagona i seksualne energije. Sublimacija je napredna, integrativna služi racionalnosti dok je potiskivanje nazadno,iracionalno i dezintegrativno. Ipak, prenma Jungu, potiskivanje, budući da je nazadno, može omogućiti pojedincu da nađu odgovore na svoje problem u svom nesvesnom i da ponovo idu napred.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Psihologija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese