Veštine komuniciranja kroz istoriju

Све што чинимо и чега се дотакнемо у нашим животима, везано је за комуникацију и заснива се на комуникацији, као основној врсти интеракције, општења међу људима. Комуникација је одувек била – услов свих услова, када је реч о базичности остварења потреба и животних процеса, како са практичног, тако и са теоријског становишта и на нивоу категорије сазнања.[1]

Комуникација представља чин преношења разумљиве информације. Комуникација захтева пошиљаоца, поруку и примаоца. Важна је активност коју чак и несвесно спроводимо у сваком тренутку нашег свакодневног живота. Често нисмо ни свесни да као појединци, комуницирамо са одређеном појавом или са више њих истовремено. Многи аспекти савремене комуникације се данас подразумевају, јер су постали природна активност у нашим дневним навикама. 

Термин – комуникације изворно потиче од латинског глагола communicare – саопштити, договорити се, расправљати, саветовати (се), начинити заједничким.[2] Тиме се људско друштво уско везује за процес сарадње, односно могућности да заједнички живе и раде а у сврху већих и/или општих циљева. [3]

Комуникација је последњих деценија постала предмет изучавања  разних  дисциплина.  Комуникација међу људима може се одиграти уз коришћење било којих чулних модуса. Комуникацијски процес започиње када једна страна има идеју коју жели да пренесе другој (и једна и друга страна могу да буду појединац, група или читава организација). Задатак пошиљаоца је да трансформише идеју у такву форму која може да се пошаље примаоцу и коју ће овај други моћи да разуме. Такав процес се назива процесом кодирања (превођење  идеје  у  одговарајући  облик),  као  што  је  писани  или  говорни језик, који прималац мора да познаје.

[1] Катана, Љупка, Неколико цртица о историјском развоју комуникације; поглед из угла новог времена, прегледни рад, часопис Социјална политика – 03/2020, стр: 80.

[2] Глагол communicare, у присној је вези са латинском речи communitas, која се односи на заједницу, пријатељство али и правичност у међуљудским односима.

[3] Катана, Љупка, Неколико цртица о историјском развоју комуникације; поглед из угла новог времена, прегледни рад, часопис Социјална политика – 03/2020, стр:80.