Metabolizam vode

1. Uvod

Voda je hemijsko jedinjenje kiseonika i vodonika. Hemijska formula vode je H2O. Voda u tečnom agregatnom stanju je supstanca bez mirisa, ukusa i boje a temperature mržnjenja vode je 0°C dok je temperature ključanja 100°C. Čvrsto agregatno stanje se zove led, a gasovito para.
Ljudsko telo čini 72 posto vode, pri čemu ono stalno unosi i izbacuje nove količine. Voda je presudna za metabolizam u organizmu, pošto omogućava varenje, ali i čišćenje ćelija od štetnih materija. Smatra se da bi svakog dana trebalo uneti osam čaša vode, ali to nije naučno dokazano pošto mnogo ljudi pije jako male količine vode dnevno.
Neadekvatna ravnoteža vode dovodi do manjka ili viška vode u organizmu. Deficit vode (dehidratacija) češći je kod dece nego kod odraslih. Najčešće se javlja u sklopu povraćanja, prolliva i visoke temperature. Prema stepenu gubitka vode iz organizma, razlikujemo tri stupnja dehidratacije. U lakoj dehidrataciji gubitak tečnosti iznosi do 5% telesne težine, u srednje teškoj od 5 do 10%, a u teškoj preko 10%. Teška dehidratacija je vrlo ozbiljno stanje koje izaziva poremećaje mnogobrojnih organa i zahteva brzu korekciju. Nadoknada teškog gubitka tečnosti obavlja se intravenskim, a srednje teškog i lakog oralnim putem. Hiperhidratacija je stanje suprotno dehidraciji. Ne javlja se kod zdravog organizma jer bubreg brzo i lako eliminiše višak tečnosti iz organizma, nego isključivo u sklopu nekih patoloških stanja.
U ovom završnom radu opisani su poremećaji metabolizma vode, pre svega dehidratacija i hiperhidratacija kao i mehanizmi koji dovode do ovih metaboličkih poremećaja.

2. Metabolizam vode
2. 1. FIZIČKO HEMIJSKA SVOJSTVA VODE
Voda kao najzastupljeniji sastojak u organizmu živih bića ima izuzetan značaj u održavanju kako strukture tako i funkcije tkiva ali i organizma u celosti. Sve biohemijske reakcije se odvijaju u vodenoj sredini pa voda predstavlja osnovni rastvarač organskih i neorganskih materija intra i ekstracelularne sredine.
U hidrolitičkim reakcijama voda aktivno učestvuje dok u reakcijama kao što je tkivno disanje voda nastaje kao produkt tih reakcija. Ona omogućava transport mnogih hranljivih materija odnosno pomažeukljanjanju krajnjih metabolita iz organizma.
Molekul vode zbog prostorne orijentacije kovalentnih veza između atoma vodonika i kiseonika postiže stabilnu elektronsku konfiguraciju u obliku nepravilnog tetraedra u čijem centru se nalazi kiseonik. Dva vodonikova atoma usmerena su ka dva ugla tetraedra. U molekulu vode strana na kojoj se nalazi kiseonik je bogatija elektronima nasuprot onoj sa dva vodonikova atoma oko kojih se formira oblast pozitivnog naelektrisanja. Ova elektronska asimetrija daje molekulu vode dipolarni karakter odnosno sposobnost molekula vode da se vezuje jedan sa drugim vodoničnim vezama.
Slika 1. Molekul vode
Fizičko hemijske osobine vode kao što su tačka ključanja, toplota isparavanja itd. određuje polarni karakter vode. Voda može da apsorbuje ili otpušta veliku količinu toplote u odnosu na male promene temperature spoljašnje sredine, pa na ovaj način voda učestvuje i u termoregulaciji.