1
Садржај
1. Увод.................................................................................................................2
2. Историја мобинга...........................................................................................3
3. Дефиниције мобинга......................................................................................4
4. Врсте мобинга.................................................................................................5
4.1 Врсте напада..............................................................................................5
4.2 Фазе мобинга.............................................................................................7
4.3 Жртве мобинга..........................................................................................7
5. Начин спречавања и борба против мобинга................................................8
6. Последице мобинга по националну економију...........................................9
7. Изјаве жртава мобинга..................................................................................10
8. Закључак ........................................................................................................11
9. Литература .....................................................................................................12
2
1. Увод
“Свет је опасно место, не због оних који чине зло, већ због оних који
гледају и не предузимају ништа”
1
речи су које се лако могу да примене на
причу о кривичном делу мобинга тј. различитих облика шиканирања и
злостављања на радном месту.
Сигурно сте чули за реч, шикана или шиканирање, то су синдикалцима
врло познати појмови који се односе на малтретирање људи на послу. Мобинг
је сличан али и много шири појам јер обухвата комплекс појава које
почињу малтретирањем или психолошким терором на радном месту, а
завршавају тешким последицама тог малтретирања које се одражавају на
здравље појединца, његов социјални статус и окружење. Мобинг је насиље на
радном месту, које почиње у психолошком домену у комуникацији, међу
људима, што су све психолошке категорије а и прве последице мобинга су
психолошке природе.
Историја људских заједница пуна је појава понижавања, малтретирања,
терорисања и злостављања. Мобинг, по својој суштини такође припада
овим појавама али је специфичан по томе што се искључиво везује за радну
средину. Мобинг представља вид поремећаја у међуљудским односима на
раду, који се реперкусира и има великог утицаја на појединца и групу
(појединаца) у радној средини али се његов утицај преноси и даље на
породицу и ширу социјалну средину.
Увек се поставља питање зашто се прича о мобингу толико и зашто је он
толико битан. Па битан је зато што се мобингом угрожава углед, част, људско
достојнаство, што су темељи човекове достојанствености или основне људске
вредности. Понижавање иде све дотле док се одређена личност не одстрани из
одређене организације.
1
Једна од чувених речи Алберта Ајнштајна
4
Жртва психичког злостављања може постати било ко од запослених, без
обзира на његову старост, пол, физички изглед, социјални статус, радно место и
степен образовања. Премда психолози тврде како се мушкарци и жене
подједнако често налазе у ситуацији да постану жртве мобинга, стиче се утисак
да се психичко злостављање на послу нешто чешће догађа особама женског
пола.
Бројна истраживања која су спроведена на свим континентима показују
да се на сплеткарење, поткопавање и понижења са циљем елиминације
непожељне особе из колектива троши много више енергије, него на сам рад за
који се прима плата. У ситуацији у којој се тренутно налази наше друштво цвета
феномен психичког злостављања који је описан у психологији рада, односно
пословној психологији у последњих десетак година.
3. Дефиниције мобинга
Психички терор или мобинг започиње и одржава се непријатељским или
неетичким видом комуникације коју проводи једна или више особа и која је
систематски усмерена против појединца који је због тога гурнут у позицију у
којој је беспомоћан и у немогућности је да се одбрани, и остаје у тој позицији
због поступака мобинга који се непрестано понављају.
У Закону социјалне модернизације Француске из 2002.
5
године, мобинг
је дефинисан као психичко малтретирање које се понавља путем акција којима
је циљ или последица деградација радникових радних услова, која могу
проузроковати напад и нанети штету људским правима и људском достојанству,
нарушити физичко и ментално здравље или компромитовати жртвину
професионалну будућност.
Шведска национална служба за заштиту и хигијену на раду
6
дефинише
мобинг (користећи појам виктимизација) као “понављање изразито негативне
или радње вредне прекора које су на увредљив начин усмерене против
запослених појединаца и могу довести до тога да ови запослени буду искључени
из заједнице на радном месту”.
Међународна организација рада (ИЛО) одређује мобинг као “увредљиво
понашање које се манифестује као осветољубиви, сурови, злонамерни или
понижавајући покушаји да се саботира један или група запослених. Удружује се
против одређеног сарадника, односно он се мобингује, и излаже психичком
узнемиравању. У мобинг спадају сталне негативне примедбе или критике, које
изолују неку особу у социјалном погледу, као и канцеларијски трачеви или
ширење лажних информација”.
5
www.rsp.hr/ojs2/index.php/rsp/494.html
6
Swedish National Board of Occupational Safety and Health
