Mobing – Moralno zlostavljanje na radnom mestu

Mobing – Moralno zlostavljanje na radnom mestu

Socijalno-medicinski fenomen zlostavljanja na poslu (“mobbing”) koji ostavlja posljedice na duševno i telesno zdravlje žrtve. Prema navodima iz strane literature, s modernizacijom društva, globalizacijom i prelaskom na kapitalistički način poslovanja, možemo očekivati sve veći broj klijenata koji će se obraćati po stručnu psihološku pomoć zbog smetnji nastalih pojačanjem zahteva na radnika, loših međuljudskih odnosa i zlostavljanja na radnom mestu.

U literaturi se nalaze različiti termini koji se odnose na mobing. Termin “mobbing” najčešće se koristi u švedskoj, njemačkoj i italijanskoj literaturi, dok u zemljama engleskog govornog područja nailazimo na termin “Bullyng”, a u SAD-u najčešći termini su “work abuse” ili “employee abuse”. “Bullyng” je termin koji se u engleskoj literaturi često koristi i za maltretiranja učenika u školi od strane učenika ili nastavnika.

Puno je i termina kojim se pokušava prevesti “mobbing”: psihološko zlostavljanje, psihološko maltretiranje, psihološki terorizam, moralno maltretiranje, moralno zlostavljanje itd.
Riječ “mobbing” dolazi do engleskog glagola “to mob”. U srpskom rečniku nalazimo prevod: bučno navaliti, nasrnuti u masi. Prvi naučnik koji je počeo istraživati ovaj fenomen bio je nemački psiholog Heinz Leymann. On je zaslužan jer je prvi upotrijebio naziv “mobbing” za određena ponašanja na radnom mestu, odredio njegove karakteristike, posljedice na zdravlje, a osnovao je i kliniku za pomoć žrtvama.

Riječ “mobbing” Leymann je pozajmio iz etologije Konrada Lorenza. Naime, Lorenz je tom reči nazvao ponašanje nekih vrsta životinja koje, udružujući se protiv jednog svog člana, napadaju ga i isteruju iz zajednice, dovodeći ga ponekad i do smrti. Slično ponašanje ljudi u radnoj sredini Leamann je nazvao mobingom.

Sistematsko proučavanje mobinga započelo je pre 10-ak godina. Naime, u zadnjoj dekadi 10.tog veka promenjen je odnos prema radniku i radnim pravima. Prava radnika su veća. Stoga su nastala mnoga istraživanja toga fenomena sa željom da ga se što bolje prepozna i odrede njegove karakteristike kako bi se moglo raditi na poboljšanju kvaliteta međuljudskih odnosa i na prevenciji mobinga.

S druge pak strane velika konkurencija na tržištu, globalizacija, organizacione promene (privatizacija, spajanje, restrukturiranje, informatizacija), ekonomska kriza, new economy, nesigurnost radnih mesta i očekivanje fleksibilnosti od radnika, doveli su do povećanja učestalosti mobinga. Moralna maltretiranja postala su uočljivija više nego ikada. Poslodavci su prisiljeni da analiziraju svaki problem koji ima negativne posledice na produktivnost i na troškove proizvodnje. Istraživanja su dokazala da je jedan od važnih faktora u povećanju troškova i mobing. Leymann je procenio troškove koje ima preduzeće zbog mobinga (godišnji gubitak je od 30.000. do 100.000 $ po radniku koji je bio izvrgnut mobingu).

U Nemačkoj jedan radnik koji je bio izvrgnut mobingu košta preduzeće između 25 i 75 hiljada evra godišnje zbog gubitaka uzrokovanih izostajanjem s posla zbog bolovanja, smanjenja radnog učinka i zbog grešaka u radu. Statistički podaci ukazuju da 50% radnika izvrgnutih mobingu ide na bolovanje 6 nedelja godišnje, 31% od 1,5 meseci do 3 meseca, a 11% ostaje kod kuće na bolovanju više od 3 meseca godišnje.

 
DEFINICIJA MOBBINGA
Prema Leymannu: “Mobing ili psihološki teror u poslovnom životu odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju koja je usmerena na sistematičan način od strane jednog ili više pojedinaca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se obrani i držan u njoj pomoću stalnih maltretirajućih aktivnosti. One se odvijaju s visokom učestalošću (najmanje jednom nedeljno) i u dužem razdoblju (najmanje 6 meseci). Zbog visoke učestalosti i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja, to maltretiranje dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje”.

Aktivnosti kojima se radnik zlostavlja mogu se podieliti na:

1. Napadi na mogućnost adekvatnog komuniciranja – nadređeni i/ili kolege ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve; žrtva se prekida u razgovoru; odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom (izbegavaju se pogledi, ne primećuju se znakovi npr. dizanje ruke itd.)
2. Napadi na mogućnost održavanja socijalnih odnosa – žrtva se stalno izoluje, niko joj se ne obraća, svi se ponašaju kao da žrtva ne postoji, žrtva je premeštena u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja kolega i slično.
3. Napadi na ličnu reputaciju – izmišljanje priča o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje, negativni komentari ličnih karakteristika žrtve itd.
4. Napadi na kvalitet profesionalne situacije – stalne kritike i prigovori, vređanja, preterana kontrola, stalna kažnjavanja i niska ocena rada, žrtvi se ne daju radni zadaci i oduzimaju joj se sredstva za rad npr. telefon, kompijuter (sindrom “praznog stola”), zadaju joj se zadaci neprilagođeni profesionalnoj kvalifikaciji (zadaci su ili prejednostavni ili preteški i zahtevaju od žrtve sposobnosti koje nema, cilj je naterati žrtvu da pogreši), zatrpavanje zadacima i određivanje kratkih rokova (sindrom “punog stola”), stalno menjanje radnih zadataka.
5. Napadi na zdravlje – žrtva se prisiljava da obavlja zadatke koji narušavaju njeno zdravlje, ne dopuštaju se godišnji odmori i slobodni dani, preti se fizičkim napadima, žrtva se seksualno zlostavlja (u nekim istraživanjima pod terminom “mobbing” se podrazumijeva samo psihološko zlostavljanje i proučava se odvojeno od sekusalnog zlostavljanja i telesnog nasilja, dok su u drugim telesno i seksualno nasilje samo jedan od oblika mobinga -moralnog maltretiranja).

Po Leymannu svaki radnik tokom svog radnog veka ima 25% šanse da bude barem jednom žrtva mobinga. Mobing je daleko više od povremenih konflikata ili kancelarijskih svađa. Ko praktikuje mobing ima svesnu nameru (retko nesvesnu) da naškodi radniku i/ili da ga na kraju prisili da napusti radnu sredinu.

VRSTE MOBINGA
S obzirom na smer akcija mobing dijelimo na vertikalni i horizontalni. Vertikalni mobing se odnosi na situacije u kojima:

• pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika
• pretpostavljeni zlostavlja jednog po jednog radnika dok ne uništi čitavu grupu (strateški mobing, “bossing”)
• jedna grupa radnika (podređenih) zlostavlja jednog pretpostavljenog.

Horizontalni mobing se javlja između radnika koji su u jednakom položaju u hijerarhijskoj organizaciji. Osećaj ugroženosti, ljubomora i zavist mogu podstaknuti želju da se eliminiše neki kolega pogotovo ako postoji uverenje da njegova eliminacija vodi napretku u karijeri. Čitava grupa radnika zbog unutrašnjih problema, napetosti i ljubomore može izabrati jednog radnika “žrtvenog jarca” na kojem će da dokaže da su snažniji i sposobniji. U Italiji u 55% slučajeva mobinga radi se o vertikalnom mobingu, a u 45% o horizontalnom mobingu. U samo 5% slučaja radi se o mobingu grupe radnika prema nadređenom.

ŽRTVE MOBINGA
Ako biste pomislili da žrtva mobinga mora biti neki jadničak koji trpi gnev gomile, ljuto se varate: žrtve mobinga su po pravilu veoma snažne, intelignetne, visoko obrazovane i neobično privlačne osobe koje svojim osobinama prete da ugroze grupu, odnosno, manje vredne pretendente na vođe grupe. Istraživanja su pokazala ko su karakteristične žrtve mobinga:

• “Poštenjaci” – osobe koje su uočile i prijavile nepravilnosti u radu
• Telesni invalidi
• Mlade osobe tek zaposlene i starije osobe pred penzijom
• Osobe koje traže više samostalnosti u radu ili bolje uslove rada
• Osobe koje nakon godina besprekornog rada traže priznavanje radnog položaja i povećanje plate
• Višak radne snage

Pripadnici manjinskih grupa:

• različite religije (u mnogim evropskim zemljama pripadnici muslimanske veroispovjesti ponekad su izloženi ismejavanjima zbog čestih napuštanja radnog mesta i odlaska na molitvu, 3-4 puta na dan)
• drugačijeg etničkog porekla
• različitog pola (žena u grupi muškaraca ili muškarac u grupi žena), različite seksualne orijentacije
• vrlo kreativne osobe
• ekscentrične osobe
• bolesne osobe – česta izostajanja s radnog mesta zbog bolovanja mogu izazvati nezadovoljstvo kod poslodavaca. Često su postupci usmereni na pogoršanje zdravstvenog stanja radnika. (npr. radniku koji ima bolove u kičmi dodjeluje se poslovi utovaranja i istovaranja i sl. )
• zadnje zaposleni u nekom preduzeću. Postojeća grupa ljudi zbog osećaja ugroženosti započinje odmah s mobingom, s izolacijom, omalovažavanjem.