Model spoljno trgovinske politike Evropske unije

Još prilikom osnivanja Evropske ekonomske zajednice (EEZ), preteče Evropske unije (EU), 1958. godine, dogovoreno je da će nova integracija biti cariska unija sa zajedničkom carinskom tarifom prema trećim zemljama ali da će imati i zajedničku spoljnotrgovinsku politiku. Za predlaganje spoljnotrgovinske politike i njeno izvršenje je odgovorna Evropska komisija. Međutim, glavni subjekat u kreiranju spoljnotrgovinske politike ostaje Savet ministara kao jedini međudržavni organ EU i glavni zakonodavni organ. Komisija je ovlašćena da pregovara i zaključuje trgovinske ugovore u ime Unije sa trećim zemljama. Ali u toku procesa pregovora Komisija se mora konsultovati sa Komitetom nadležnim za  spoljnotrgovinska pitanja („Komitet 133“) koji je pomoćni organ Saveta ministara, a po zaključenju trgovinskog ugovora njega mora ratifikovati Savet ministara kako bi on postao  punovažan. U procesu pregovora Komisija o rezultatima pregovora informiše i Evropski parlament koji o toku pregovora upućuje Komisiji svoje mišljenje, koje nema obavezujuću snagu. EU pokušava da sa SAD uspostavi bliće, partnerske, odnose preko uspostavljanja transatlantskog tržišta ali kako EU postaje repektibilna ekonomska sila sve veći broj trgovinskih sukoba izbija na relaciji EU-SAD. Sa zemljama u evropskom okruženju EU nastoji da uspostavi najbliže moguće odnose budu}i da su sve ove zemlje potencijalni kandidati za  članstvo u EU. Me|utim, neki se nalaže bliže tom članstvu dok su neki još uvek daleko od članstva u EU. Zbog toga se razlikuju i ugovori koje EU zaključuje sa pojedinim grupacijama  zemalja u Evropi.