Monetarno-kreditna multiplikacija

UVOD

Glavni zadatak savremene ekonomske politike jeste da održava monetarnu ravnotežu tj. stabilan nivo cena kao sintetički izraz opšte ekonomske ravnoteže. Istovremeno, ovo predstavlja osnovnu ulogu politike novca i kredita koja ovom cilju teži delovanjem faktora kojima se stvara, poništava i raspodeljuje novčana masa, odnosno reguliše i kontroliše novčani opticaj. Imajući u vidu politiku novca i kredita treba reći da se radi o veoma heterogenom i kompleksnom pojmu koji se danas naziva i različitim imenima kao što su: monetarna politika, emisiona politika, novčana politika i sl.
Treba posebno istaći da je politika monetarnih finansija danas sastavni deo ukupne ekonomske politike i da u sklopu toga ona ima specijalno teorijsko opravdanje, svoje determinante i indikatore, svoje objekte i svoje instrumente. Dakle, to je potpuno zaokružen i konzistentan deo ekonomske politike koji ima i uzornu prošlost i bogatu sadašnjost, a iznad svega i značajnu budućnost.
Monetarnu politiku treba posmatrati kao onu politiku države koja ima zadatak da reguliše količinu novca u opticaju različitim emisionim, kreditnim i deviznim instrumentima, koje propisuje država, odnosno centralna banka, a u cilju održavanja dinamičke monetarne ravnoteže kao osnovnog cilja savremene ekonomske politike svake zemlje.
Instrumenti monetarne politike nisu statička kategorija, već predstavljaju veoma fleksibilan instrumentarijum, koji se razvija i modifikuje u zavisnosti od promene uslova u ekonomskom sistemu. Instrumenti monetarne politike mogu se podeliti u dve osnovne grupe: prvo, kvantitativni (indirektni) instrumenti, i drugo, kvalitativni (selektivni) instrumenti. Kvantitativni instrumenti monetarne politike treba da deluju samo globalno na nivou ukupne privrede, dok kvalitativni instrumenti treba da deluju selektivno u pogledu vrste kredita, korisnika, namena, načina korišćenja, itd.
Savremeni proces razvoja sistema monetarnog regulisanja nosi karakteristike jačanja instrumenata monetarne politike koji se zasnivaju na uticaju ponude kredita i slabljenju uticaja na potražnju kredita.
Monetarno kreditna multiplikacija
Iako centralna banka neposredno ne kontroliše sve tokove kreiranja primarnog novca (monetarne baze), ipak ona u normalnim uslovima ima dominantan uticaj na ukupan proces determinisanja monetarne baze preko neposrednog uticaja na visinu kreditiranja poslovnih banaka. Na taj način, postavljeno pitanje u kojem stepenu centralna banka može da kontroliše determinisanje novčane mase koncentriše se u stvari na pitanje stabilnosti monetarnog multiplikatora.
Formiranje monetarnog multiplikatora može se prikazati na više načina. Jedan od uobičajenih načina jeste da sistem funkcionalnih odnosa koji utiču na formiranje generalizovanog monetarnog multiplikatora prikaže koristeći depozite po viđenju (D) kao ključnu varijabilu monetarnog sistema. U tom slučaju, formiranje monetarnog multiplikatora može se prikazati na sledeći način: