Monetarno kreditna multiplikacija

Glavni zadatak savremene ekonomske politike jeste da održava monetarnu ravnotežu tj. stabilan nivo cena kao sintetički izraz opšte ekonomske ravnoteže. Istovremeno, ovo predstavlja osnovnu ulogu politike novca i kredita koja ovom cilju teži delovanjem faktora kojima se stvara, poništava i raspodeljuje novčana masa, odnosno reguliše i kontroliše novčani opticaj. Imajući u vidu politiku novca i kredita treba reći da se radi o veoma heterogenom i kompleksnom pojmu koji se danas naziva i različitim imenima kao što su: monetarna politika, emisiona politika, novčana politika i sl.

Treba posebno istaći da je politika monetarnih finansija danas sastavni deo ukupne ekonomske politike i da u sklopu toga ona ima specijalno teorijsko opravdanje, svoje determinante i indikatore, svoje objekte i svoje instrumente. Dakle, to je potpuno zaokružen i konzistentan deo ekonomske politike koji ima i uzornu prošlost i bogatu sadašnjost, a iznad svega i značajnu budućnost.

Monetarnu politiku treba posmatrati kao onu politiku države koja ima zadatak da reguliše količinu novca u opticaju različitim emisionim, kreditnim i deviznim instrumentima, koje propisuje država, odnosno centralna banka, a u cilju održavanja dinamičke monetarne ravnoteže kao osnovnog cilja savremene ekonomske politike svake zemlje.
Instrumenti monetarne politike nisu statička kategorija, već predstavljaju veoma fleksibilan instrumentarijum, koji se razvija i modifikuje u zavisnosti od promene uslova u ekonomskom sistemu. Instrumenti monetarne politike mogu se podeliti u dve osnovne grupe: prvo, kvantitativni (indirektni) instrumenti, i drugo, kvalitativni (selektivni) instrumenti.