Monopol

Uvod

Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije. To je tržišna struktura u kojoj celu jednu granu industrije predstavlja samo jedan proizvođač koji proizvodi proizvod za koji ne postoje bliski substituti, i ne postoji mogućnost da se pojavi druga firma koja bi proizvodila isti proizvod. Naziv potiče od grčkih reči mono – jedan i polist – prodavac.
Navedeni rigorozni uslovi egzisencije cistog monopola čine ga veoma retkim u realnom životu. Na primer, lokalni snabdevač prirodnim gasom nije čist monopolista, budući da druge firme mogu ponuditi bliske substitute kao što su npr. ugalj ili lož-ulje. Lokalne telefonske kompanije i poštanska služba su dobri primeri onih grana industrije koje najviše ispunjavaju uslove čistog monopola. U njima ne postoji efektivna konkurencija, a ukoliko i postoji, vrlo je skromna. Ali većina firmi se suočava sa konkurencijom proisteklom iz proizvodnih substituta. Na primer, ukoliko i postoji samo jedna železnička kompanija u gradu, ona ulazi u konkurentsku bitku sa autobuskim prevoznicima, kamionskim prevoznicima i avionskim kompanijama. U praksi je veoma retko naći čist monopol i zbog toga što se pri njegovoj pojavi pojavljuje država sa svojim intervencionističkim merama radi sprečavanja monopolizacije.

2. Obeležja I nastanak monopola
2.1. Obeležja monopola

Monopol je tržišna situacija u kojoj je jedan proizvođač jedini u celom proizvodnom sektoru, odnosno grani. Drugo obeležje monopola je taj da prodavač, odnosno proizvođač, proizvodi proizvod za koji nema supstituta.To znači da se u drugim sektorima ne proizvodi proizvod koji je konkurent u potrošnji. Monopolis može voditi aktivnu politiku cena, no treba imati na umu da na promene cena njegovog proizvoda kupci reaguju promenom opsega kupovine.

Dve su bitne razlike između monopola i potpune konkurencije:

•    U potpunoj konkurenciji pojedinačna preduzeća ne mogu uticati na celinu svojih proizvoda, pa tržišnu cenu prihvataju kao zadanu količinu. Dok monopolističko preduzeće može određivati cenu svog proizvoda. U potpunoj konkurenciji preduzeće maksimizira svoj profit iznalaženjem obima proizvodnje pri kojem postiže izjednačenje graničnog troška sa cenom, dok kod monopola preduzeće maksimizira profit iznalaženjem odgovarajuće kombinacije između obima proizvodnje i troškova, sa jedne, i cene i obima proizvdnje sa druge strane.
•    U slučaju čistog monopola kriva potražnje pada od leva udesno, što znači da monopolističko preduzeće može povećati prodaju samo snižavanjem cene, pa mu je granični prihod manji od prosečnog prihoda. Dok su u potpunoj konkurenciji granični prihod, prosečni prihod i cena jednaki, u monopolu je granični prihod manji od prosečnog prihoda koji je jednak ceni (MR<AR=P).