Monopolistička konkurencija

UVOD
Tržište predstavlja mesto gdje se ponuda i tražnja robe i usluga sučeljavaju(susreću) i kao stalan i organizovan oblik dovode u međusobni kontakt, kao skup kupaca i prodavaca.
Tržište je istovremeno i mehanizam kojim se kroz regulaciju odnosa prodavaca i kupaca, kroz stvarna ili potencijalna međusobna delovanja, određuju cene pojedinačnih proizvoda ili skupa proizvoda.
Kao polaznu osnovu za razgovor o konkurenciji koristićemo podelu tržišnih struktura po kojoj postoje dva osnovna tipa: savršena, tj. potpuna konkrencija i nesavršena, tj, nepotpuna konkurencija .
Savršena konkurencija je takvo tržišno stanje u kojem postoji veliki broj prodavaca i kupaca na tržištu istog, homogenizovanog  proizvoda i kada svi proizvodi imaju cenu i razmjenjuju se na tržištu , a učesnici na tržištu nemaju nikakvog uticaja na cenu po kojoj kupuju ili prodaju, tj. cena je objektivno data veličina.
Promena cene je posledica aktivnosti svih prodavaca i kupaca, a nikako posledica njihovog pojedinačnog delovanja. Dakle, na savršenim konkurentskim tržištima pojedinačni proizvođači su ustvari preduzimači cena, tzv. price-takers.
Iz navedenog proizilazi da je savršeno konkurentsko tržište takvo tržište na kome sva preduzeća proizvode identične proizvode, a svako preduzeće je tako malo da njegov izbor nivoa proizvodnje ne utiče ni na celu industriju niti na cene.
U praksi se retko susreću ovakvi primeri, npr. u proizvodnji pšenice, kukuruza, nafte, pa se može reci da u većini slučajeva prevladava nesavršena konkurencija.
Nesavršena konkurencija postoji kada kupac ili prodavac mogu uticati na cenu proizvoda. Glavna obeležja su previsoke cene i preniska proizvodnja, i o njoj ce više reči biti u nastavku ovog seminarskog rada.
Stvarno tržište nije niti savršeno konkurentno niti u potpunosti monopolističko, već spada negde u spektar između savršene konkurencije i čistog monopola.
Monopolistička konkurencija, kao tema ovog seminarskog rada, javlja se kao jedan od oblika nesavršene konkurencije i upravo zato ćemo se ukratko osvrnuti na nesavršenu konkurenciju, a zatim pokušati obraditi i monopolističku konkurenciju, sa osvrtom na definiciju, karakteristike i slično. Oblik nesavršene konkurencije gde u sektorskoj ponudi sudeluje veliki broj preduzeća različite veličine. Proizvodi su međusobno diferencirani  po nekom svom obeležju što takvom preduzeću daje prednost pred konkurencijom. Ulazak konkurenata na takvo tržište je relativno lagano jer nema značajnijih prepreka Obzirom na navedena obeležja monopolistička konkurencija je najbliža savršenoj konkurenciji. Primer ovakvog tržišta je trgovina na malo.
Monopson: takvo tržišno stanje gde je samo jedan kupac na strani potražnje.
Duopson: takvo tržišno stanje u kojoj na strani potražnje deluju samo dva kupca.
Oligopson: takvo tržišno stanje gde na strani potražnje deluju više kupaca. Razlika između monopola ponude i potražnje je u tom što monopoli ponude žele nametnuti cenu višu od ravnotežne dok monopoli potražnje žele ostvariti cenu nižu od ravnotežne.