Moralni razvoj na predskolskom uzrastu

1. MORALNO DELOVANjE NA RAZVOJ LIČNOSTI
Visok nivo moralnog razvoja je zasigurno preduslov za moralno prihvatljivo ponašanje, međutim, to ne može uvek i da spreči da se ljudi u konkretnom ponašanju rukovode potpuno drugačijim principima, na primer strah od gubljenja uticajne pozicije. I u drugim socijalnim sistemima postoje modeli ponašanja koji se mogu povezati sa različitim nivoima moralnog razvoja. Obrazovni sistemi blokiraju moralni razvoj učenika a tim i razvoj socijalnog potencijala date zemlje. U većini slučajeva norme ostaju na nivou kažnjavanja i poslušnosti.
Tokom razvoja kod čoveka se menja i shvatanje o dobrom i lošem, od perioda detinjstva do perioda odrasle osobe pokazuju dosta sličnosti o stadijumima u razvoju socijalnog rasuđivanja, razlikuju se sledećih šest stadijuma razvoja moralnog rasuđivanja:
• Orijentacija ka poslušnosti i izbegavanju kazne
Dete brzo u svom razvoju nauči da je za pojedine aktivnosti nagrađeno, a za druge kažnjeno. Prvo shvatanje o tome šta je dobro a šta loše zasniva se na ovom iskustvu: loše je ono zbog čeka kažnjavaju, a ako je poslušno neće biti kažnjeno.
• Intelektualna razmena na ovom nivou dete zna da svi ljudi imaju sopstvene potrebe i interese. Neko delovanje je dobro ako služi trenutnim interesima deteta. Pravedna razmena se takođe posmatra kao moralno korektno: na ovaj način se mogu zadovoljiti potrebe obe strane.
• Socijalna ošekivanja
Dete postaje svesno vrednosti odnosa sa drugima. U ovom stadijumu znači ponašati se onako kako to očekuju od osoba iz okruženja.
• Zakon i autoritet
Adolescenti stvari posmatraju diferenciranije. U ovom stadijumu moralno ispravno delovanje znači ispunjavanje obaveze koje nam nalaže društvo, poslodavac ili škola, kao i poslušnost prema zakonu i autoritetu.

• Autonomni moralni principi
Mladi odrasli postaju svesni da ljudi o svom ponašanju imaju različite vrednosti i norme koje delimično zavise od grupe kojoj pripadaju.
• Princip distanciranja
Na osnovu autonomhih principa i same odgovornosti razvija se spoznavanje da se individualni principi ne mogu tako lako klasifikovati kao dobri ili loši.
Svaki stadijum u razvoju moralnih pojmova zanisva se na prethodnom. Pod uticajem iskustva kazne i nagrade u ranom detinjstvu, dete, koje je još uvek okrenuto ka sopstvenom ,,biti”, formira sliku o sebi kao fizičkoj celini, ali istovremeno uzima u obzir i egzstenciju drugih osoba kao fizičkih celina. Na osnovu ovih iskustava, detetu postaje jasno da i nema situacija u kojoj drugi dele njegova očekivanja. U početku, očekivanja imaju karakter stereotipa, ali deca nemaju ista očekivanja i to ih praktično obavezuje da razmišljaju o njima.
2. MORALNI RAZVOJ U PROCESU PREDŠKOLSKOG DELOVANjA
U ravoju ličnosti učestvuju različiti uticaji: okolina, koja uključuje i pedagoško delovanje, nasleđe – potencijalne sposobnosti ili dispozicije od kojih u najvećoj meri zavise dometi razvoja i čiji se razvoj takođe stimuliše i usmerava pedagoškim delovanjima, aktivnost – odnos ličnosti prema okolini u kojoj se razvija. Ličnost jedinstvena, dinamična struktura koja uključuje sve sposobnosti, znanje, veštine, umeća, stavove, navike, interesi sklonosti.
Ličnost ima svoju samostalnost u delovanju i odlučivanju, svesnost u sposobnostima i karakteru, osećaj unutrašnje nezavisnosti, odgovornost za postupke pred sobom i pred drugima, što predstavlja rezultat razvoja svih aspekata koji u međusobnom delovanju čine razvoj celovite jedinstvene ličnosti.