Motivisanje zaposlenih

1. UVOD
Motivacija je vrlo promenljiv i složen fenomen za koji ne postoji unapred pripremljen i nepromenljiv odgovor. Može se reći da je motivacija informacija koja dovodi do promene svesti, načina ponašanja ili potreba pojedinca, odnosno saradnika.
U pokušaju da nađu adekvatnu definiciju motivacije mnogi autori se pitaju koji je to najjednostavniji, najpouzdaniji i najneposredniji način da se neko privoli da radi. Da li ga zamoliti da radi više i bolje, da li ga nagovarati, da li ga stimulisati novcem, da li se služiti primerima?
Najveći uticaj na uspešnost poslovanja kompanije imaju ljudi kao ključni poslovni resursi. Čovek je taj koji daje smisao organizaciji jer bez ljudi organizacija ne bi mogla da postoji. Ako uzmemo u obzir to da je čovek misaono i svesno biće koje ima sopstvene ciljeve i sopstveni život koji se odvija i van organizacije dolazimo do zaključka da su ljudi znatno kompleksniji od drugih resursa. Čovekov radni potencijal se ne može surovo eksploatisati poput neke mašine za rad jer je čovek biće sa emocijama i da bi na poslu dao maksimalan učinak moramo mu ukazati poštovanje i uvažavati njegovu ličnost.
Ljudi ne unose u organizaciju samo svoje kvalifikacije već i svoje strahove, nesigurnost, aroganciju, komplekse, zavist i mržnju a sve to može da se pretvori u negativnu rušilačku energiju i da upropasti organizacione ciljeve. Stoga je menadžment ljudskih resursa mnogo složeniji i zahteva više znanja i umeća nego kada je u pitanju upravljanje drugim resursima.
Ljudska energija je ukupna intelektualna, psihička, fizička i socijalna energija koja može da se razvije u ostvarivanju organizacionih ciljeva. Ako se ljudska energija usmeri i koncentriše u jednom pravcu ima moć da preseče svaku prepreku. Ako želimo da nam organizacija bude konkurentna onda u sedište interesovanja moramo staviti čoveka i razvoj njegovih duhovnih i fizičkih sposobnosti. Samo ljudski resursi imaju neograničenu unutrašnju sposobnost razvoja i to je jedini resurs koji se upotrebom ne smanjuje nego povećava.
Menadžment ljudskih resursa treba da otkrije, razvije i poveže ljudske potencijale i da ih stavi u funkciju ostvarenja organizacionih ciljeva a da pri tome bude i lično zadovoljstvo. Preduslov dobrog motivisanja ljudi jeste poznavanje ljudi i ljudske psihe i iz tog razloga menadžer mora dosta vremena provoditi sa zaposlenima kako bi otkrio najbolje načine podsticanja na rad.

2. POJAM MOTIVACIJE, MOTIVA I MOTIVATORA
Definisati motivaciju adekvatno i sažeto je jako težak posao, ljudi jednostavno imaju u sebi motivaciju ili im se ona može nametnuti. Odgovor na pitanje: “Šta je motivacija?” razlikuje se od epohe do epohe, a takođe i od kulture do kulture. Motivaciju možemo definisati kao proces pokretanja aktivnosti čoveka i njenog usmeravanja na određene objekte i koordinaciju te aktivnosti – radi postizanja željenih ciljeva. Više neg bilo koja druga od mentalnih funkcija, motivacija je značajna za socijalno ponašanje pojedinca.
Motivacija za rad je kompleks sila koje iniciraju i zadržavaju zaposlenog da radi na određenom mestu u organizaciji. Sa aspekta pojedinca – to je interno stanje koje vodi ostvarivanju cilja i na koje utiče mnoštvo faktora. A sa aspekta menadžera, motivacija je aktivnost koja osigurava da zaposleni teže definisanim ciljevima.
Motivacija je usko povezana sa radom i organizacionom efikasnošću. Motivaciju u organizaciji možemo definisati kao usmereno ponašanje zaposlenih prema organizacionim ciljevima uz istovremeno zadovoljavanje ličnih potreba i ciljeva. Ovako definisana motivacija ima tri osnovna aspekta:
•    motivi radnika
•    ciljevi organizacije
•    individualni ciljevi
Motivacija u organizaciji je efikasna ako radnici kroz organizacione ciljeve zadovolje i svoje sopstvene potrebe i ciljeve. Motivacija kao takva izražava voljnu komponentu čovekovog ponašanja i predstavlja energiju koja nas pokreće na određene postupke i ponašanja.
Pod pojmom motiva najčešće se podrazumeva unutrašnji faktor koji podstiče, usmerava i integriše čovekovo ponašanje. Motivi su unutrašnja, pokretačka snaga čoveka i kao takvi često se poistovećuju sa potrebom. Međutim, svaka potreba nije istovremeno i motiv. Da bi potreba prerasla u motiv, neophodno je da čovek postane svestan toga i da ona kao takva postane pokretač određenog čovekovog ponašanja. Učinak nekog pojedinca ne zavisi samo od njegove sposobnosti, već i od motivacije.