Negativan uticaj buke

UVOD

Životnu sredinu čine nedeljiva celina različitih elemenata koji čine uslove za odvijanje života na Zemlji. Svi ti elementi su povezani u jedinstven ekološki sistem kao najviši nivo skladne organizovanosti i funkcionalnosti. Organizovan i usklađen ekološki sistem pruža mogućnosti za život ljudi i ostalih živih bića. Narušavanjem tog sistema, izraženo u poremećaju ravnoteže, dovodi do narušavanja životne sredine. To narušavanje je posledica brojnih promena u okruženju u kome se odvija život, kao što su: opšti ekonomski i privredni razvoj, industrijalizacija, urbanizacija savremenog sveta i dr.

Životna sredina je prirodni okvir u kome sva živa bića žive i deluju, koja su povezana uzajamnim uticajima. To znači, da pod pojmom životna sredina podrazumeva prostor (okolina) u kome živa bića u stalnim međusobnim odnosima i uticajima provode svoj život, i sama sredina koja utiče na život živih bića, kao što i oni utiču na nju. Svako živo biće je zavisno od svoje sredine i okoline i neraskidivo je povezano sa celokupnom neživom i živom prirodom koja ga okružuje.

Termin sredina se upotrebljava ne samo za oznaku prirodno datih okolnosti u kojima nastaje I razvija se neko biće, već za oznaku okvira u kome se nešto zbiva, u kome za razliku od prirodne sredine deluju ljudi, uspostavljajući medjusobne odnose. Drugo, čovek nije samo prirodno biće. On je I društveno biće. Zato prirodni uslovi ne odredjuju isključivo čovekov istorijski razvitak, jer on deluje na prirodu – menja je I sam sebi stvara nove uslove opstanka.

Sa saznanjem da je čovekova sredina degradirana, te predstavlja opasnost za opstanak čoveka, javila se potreba za ustanovljavanjem prava na zdravu životnu sredinu.
Cilj prava na zdravu životnu sredinu je obezbedjenje zdrave životne sredine, odnosno zaštita zdravlja I života ljudi I čovečanstva. Povreda prava na zdravu sredinu uvek pogadja celinu čovekove ličnosti, njegov fizički, psihički I moralni integritet, ugrožavajući istovremeno život I zdravlje čoveka I opstanak ljudske vrste. Povezanost ovih prava proističe iz povezanosti životne I radne sredine, tj. Iz činjenice da je radna sredina deo životne sredine. Takodje, povezani su I izvori njihove degradacije I posledice do kojih degradacija dovodi.

Negativan uticaj sredine na čoveka zavisi od velikog broja faktora, tj. fizičkih I društvenih elemenata. Narušavanje fizičkog integriteta čoveka javlja se kao narušavanje pojedinih njegovih delova kao telesno-organskog bića ili narušavanje skladnog funkcionisanja pojedinih delova.

Kako bi se smanjio negativan uticaj pored preduzimanja mera I postupaka smanjenja zagadjenosti vode,vazduha,zemljišta kao problemima kojima se posvećuje najveća pažnja neophodno je preduzeti I odredjene mere I postupke za umanjenje I drugih negativnih uticaja koji nastaju u životnoj sredini poput: negativnog uticaja saobraćaja,vibracija, industrijalizacije, povećane urbanizacije I ništa manje važne buke.

U cilju smanjenja negativnih uticaja treba preduzeti sledeće mere:

• Kontrolu kvaliteta vazduha, zemljišta rečnih voda i voda iz javnih česama
• Praćenje nivoa buke
• Praćenje nivoa radioaktivnosti
• Hvatanje i zbrinjavanje pasa i mačaka lutalica i uklanjanje životinjskih leševa (komunalna zoohigijena)
• Suzbijanje komaraca, krpelja i glodara
• Zaštitu prirodnih dobara.

Politika zaštite životne sredine ne ograničava se samo na kontrolu zagađivanja na lokalnom nivou, već ima i opšti globalni karakter, koji je, po pravilu, veoma teško kontrolisati. Globalna ekološka ravnoteža svakim danom postaje sve aktuelnija, što nameće potrebu primene odgovarajućih instrumenata koji deluju u okvirima tržišta.

 
POJAM BUKE

Zvuk predstavlja mehanički talas, koji prenosi oscilacije sredine, koje su u opsegu frekvencija od 16 Hz do 20 000Hz. Mehanički talasi, koji imaju frekvencije manje od 16 Hz predstavljaju infra zvuk, a oni koji imaju frekvenciju iznad 20 000 Hz – ultra zvuk.

Intenzitet zvuka se definiše kao akustična snaga, koja u jedinici vremena prone kroz jedinicu površine sredine u kojoj se zvuk prenosi.

Zvuk predstavlja takvo mehaniičko oscilovanje čestica sredine, koje se može registrovati čulom sluha.

Po definiciji, buka je neželjeni zvuk. Ocena da li je neki zvuk buka ili nije, prema tome, sasvim je subjektivna: ono što je jednom čoveku buka, to nekom drugom ne mora biti, iako se radi o istom zvuku. Slično, ono što je buka za većinu, pojedinac ne mora tako shvatiti, i obrnuto.
Štetno delovanje ne zasniva se samo na tome shvata li se zvuk kao buka ili ne. Ako se prekorači određena granica visine zvuka, doći će do oštećenja sluha, bez obzira smatra li se zvuk bukom ili ne.
Međutim, ispod ove granice, ako je zvuk shvaćen kao buka, tada on, zato jer je neželjen, deluje kao smetnja, pa može imati posledica po zdravlje. Nasuprot, ako je zvuk ispod određene granice nije shvaćen kao buka, već je željen i očekivan, tada ne pokazuje nikakve štetne posledice.
U praksi, pod bukom se podrazumevaju veštački stvoreni zvuci, budući da prirodni zvuci retko ostavljaju teže posledice.