Nehat

Uvod

Izučavanje nehata je staro koliko i samo ljudsko drustvo. Nehat smo izučavali primenom dva metoda:

1. Psihološko-pravni ili osnovni metod,
2. Interdisciplinarni ili dopunski metod.

Primena navedenih metoda omogućava stvaranje celovite naučne koncepcije nehata. Nehat je psihološko-normativna, krivičnopravna kategorija koja je u tesnoj vezi sa psihološkim i krivičnopravnim pojmovima ponašanje, delatnost, radnja.

Ustanovljeno je dva načina propisivanja nehata:

1. Propisivanje nehata u Opštem delu zakona,
2. Propisivanje hehata u Posebnom delu zakona.

Zakonska propisanost nehata ima sledeće karakteristike:

1. Svi krivični zakonici sadrzže jezički precizne termine za nehat (gruba nesmotrenost, gruba neopreznost, laki nemar, lakomisleno, nemarnost, nepaznja, greška u predostrožnosti…)
2. Nehat je lakši oblik krivice;
3. Sa nehatom mogu biti izvrsene samo one inkriminacije u čijem biću je sadržan odgovarajući jezički termin za nehat;
4. Za nehat se kažnjava samo kada je to izričito propisano zakonom kod pojedinih inkriminacija.

Prve rasprave o nehatu nalazimo u drevnim pisanim izvorima prava kod antičkih Grka i Jevreja.  U rimskom i crkvenom pravu izvršena je striktna razllika krivičnih delikata na osnovu sadržine i oblika krivice (umišljaj i nehat).

Iako je nehat specifičan, po sadržini i obimu raznovrstan i lakši oblik krivice, funkcija nehata svodi se na zaštitu vitalnih društvenih vrednosti. Manifestacije nehata imaju za cilj u procesu društvene komunikacije imaju za cilj zastitu čovekove ličnosti i društva, zaštitu imovine, imovinsku i pravnu sigurnost i omogućavanje ekonomskog i pravnog prometa.