Neuronauke

EPILEPSIJA (Pojam i definicija, kalsifikacija, učestalost, uzroci, klinička slika, lečenje, izdavanje antiepileptičnih lekova u apoteci)
Pojam i definicija
Pod epileptičkim napadom se podrazumeva intermitentna, paroksizmalna, iznenadna, kratkotrajna i iscrpljujuća izmena motorne aktivnosti, senzibiliteta, senzorijuma, ponašanja, emocija, svesti ili autonomnih funkcija, koja je uzrokovana abnormalnom, hipersinhronom, elektro-hemijskom hiperaktivnošću grupe neurona. Epileptički napadi se najčešće simptomi hronične neurološke bolesti – epilepsije, ali se, takođe, često javljaju i kao simptomi raznih drugih poremećaja koji privremeno nadražuju mozak. Nijedan simptom nije apsolutno karakterističan za epileptički napad niti su intermitentnost, paroksizmalnost, iznenadnost i postiktalni umor apsolutno karakteristični za svaki epileptični napad.
Pod epilepsijom se podrazumeva hronično neurološko oboljenje koje se karakteriše spontanim ponavljanjem epileptičkih napada usled pravovremenog, iznenadnog, ekscesivnog i naglog lokalnog pražnjenja sive mase. U praksi to znači da se pod epilepsijom po pravilu podrazumeva stanje posle 2 ili više spontanih epileptičnih napada. Epilepsiju kao hroničnu bolest karakterišu EEG promene koje se ne registruju samo tokom napada (iktalno), već i van napada (interiktalne epileptiformne promene (IEP)). Odsustvo IEP ne isključuje dijagnozu epilepsije.
Klasifikacija
Glavne grupe epileptičkih napada su: fokalni i generalizovani napadi.
Epileptički sindromi i epilepsije se razvrstavaju po mestu ishodišta i po etiologiji. Prema etiologiji razlikujemo:
1)     Idiopatske – Češće se javljaju u prve dve decenije života. U kasnijim uzrastima odnos je obrnut. Bolesnici nemaju neurološke ispade niti morfološka oštećenja mozga. Najvažniju ulogu imaju nasledna predispozicija i genske mutacije.
2)    Simptomatske – uzrokovane traumom mozga, cerebrovaskularnim poremećajima, tumorima mozga, infekcijama CNS-a, alkoholom i drugim intoksikacijama, metaboličkim i endokrinološkim poremećajima i dr.
3)    Kriptogene (koje su verovatno simptomatske) epilepsije i kod kojih i dalje nije utvrđen uzročni činilac.
Učestalost
Epilepsija je najčešća ozbiljna hronična neurološka bolest. 9% ljudi ima najmanje jedan epileptički napad tokom života, a podaci o prevalenciji (ukupan broj bolesnika u jednoj populaciji) za većinu zemalja kreću se u opsegu od 5-10 slučajeva na 1000 osoba, a to znači da gotovo svaka stota osoba boluje od epilepsije.
Uzroci
Etiološka klasifikacija epileptičkih napada i epilepsija zasnovana je na proceni ključnog faktora u nastanku napada. Životno doba bolesnika jedan je od najvažnijih faktora koji određuje verovatne uzroke napada ili epilepsije. Kod dece najčešći uzroci su: kongenitalne disgenezije, infekcije CNS-a, intrakranijalno krvarenje na rođenju, hipoksija, ishemija. Kod odraslih: Trauma, tumori, infekcije, korišćenje narkotika, idiopatski uzroci.
Patogeneza fokalnih i generalizovanih epilepsija su suštinski različite. Kod fokalnih epilepsija postoji fokus u ograničenom delu mozga u kom se nalazi mali broj hiperaktivnih neurona. Fokalni napad se tu rađa i odatle se širi.