Nezaposlenost

UVOD

Istorijske promene deo su vremena u kome danas živimo, i većina tih promena je odraz današnje situacije u celokupnom svetu. Danas, jedna od najčešćih i najaktuelnijih tema jesu problemi sa kojima se suočavju skoro sve zemlje sveta, a koje je nametnula globalna ekonomska kriza. Zbog sve većeg suočavanja sa problemom krize o njoj se govori i piše nadugo i naširoko. Ogroman broj radova je širom sveta posvećen upravo nastanku, uzrocima i posledicama krize u kojoj se i dalje nalazimo, i koja je po svemu sudeći bila i biće nezaobilazna. Problemi sa kojima se suočava čitav svet, neko u manjoj neko u većoj meri jesu socijalni problemi. Za socijalne probleme možemo reći da je reč o pojmu čije prvobitno značenje ukazuje na posledice nezadovoljenja potreba ljudi zbog nepovoljnih uslova za život. Među najčešće socijalne probleme ubrajaju se siromaštvo kao polazna osnova svega, koje je između ostalog uslovljeno inflacijom, zatim poremećeni ljudski odnosi, kriminalitet, alkoholizam koji su u sve većoj meri izraženi zbog nezadovoljavajućih uslova za život.
Problemi sa kojim se sva stanovništva današnjice suočavaju nastali su zbog ekonomske krize koja više nije ni finansijskih, ni ekonomskih već globalnih razmera. Kriza je uticala, osim na smanjenje broja zaposlenih i na nemaštinu, i na već pomenute međuljudske odnose. Kako i koliko je ekonomska kriza uticala na nas, ali i na ostatak sveta, meri se ekonomskom uspešnošću ili neuspešnošću. Dva pomno praćena pokazatelja ekonomske uspešnosti su inflacija i nezaposlenost.
Mnoge zemlje suočavaju se sa inflacijom, uključujuči i našu zemlju. Inflacija ne bira ni mesto ni vreme gde će se pojaviti. To mogu da budu nerazvijene, ali i razvijene zemlje. Inflacija je jedna negativna pojava u društvu, u privrednim kretanjima tog društva, koja se kao takva uvek negativno odražava na ponudu i potražnju. Jedan je pisac slikovito rekao za inflaciju: ”Ranije smo polazili u trgovinu s novcem u našim džepovima i vraćali se sa hranom u korpi. Sada, odlazimo sa novcem u korpama, a vraćamo se sa hranom u džepovima. Sve nedostaje, osim novca!” Ovakav prikaz trenutne situacije je poražavajući, a u prilog tome govori i nezaposlenost kao jedan od najvećih i najbitnijih problema makroekonomije. A o pojmu nezaposlenosti, o tome koliko i kako je rasprostranjena u svetu i kod nas, pisaću u nastavku rada. Veoma je važno naglasiti da je reč o ozbiljnom ekonomskom problemu koji pogađa gotovo sve zemlje i sve ljude, bilo direktno ili indirektno.

1. POJAM NEZAPOSLENOSTI

Nezaposlenost kao sociološka ekonomska kategorija uzrokuje negativne pojave u razvitku ekonomije svake zajednice. Problem nezaposlenosti je egzistencijalni problem svakog pojedinca . Najprostije rečeno nezaposlenost je stanje u kojem se deo radno sposobnih članova društva ne može zaposliti primereno svojim sposobnostima i kvalifikacijama. S tim u vezi, osoba je nezaposlena ako je voljna i sposobna za rad, ako aktivno traži posao, ali pak nije u mogućnosti da nađe isti. Prema definiciji, ljudi koji su u stanju dobrovoljnog mirovanja nisu kvalifikovani kao nezaposleni jer nisu u procesu aktivnog traženja posla. Samo oni ljudi koji ne rade, ali aktivno traže posao računaju se kao nezaposleni. Takvih osoba ima, verovali ili ne, više nego samih Rusa. Prema proceni Ujedinjenih nacija i MMF-a, na svetu ima oko 200 miliona nezaposlenih, što je više nego Rusa kojih je 150 miliona. Sa ovom vešću smo ušli u Novu Godinu, i dodatno nas je obeshrabrila u pogledu traženja posla, i probijanja u svetu zaposlenih. Budući da su sredstva rada po svojoj količini i sadržaju, na današnjem stepenu razvitka ograničena, onda su i mogućnosti za zapošljavanje ograničene.
International Labour Organisation (ILO) nezaposlenost definiše kao proces koji obuhvata sve osobe starije od dobne granice određene za merenje ekonomski aktivnog stanovništva, koje su:
a) tokom referentnog razdoblja bile bez posla;
b) tokom tog razdoblja bile u svakom trenutku na raspolaganju za posao, te
c) tražile posao (preduzimale određene korake u cilju pronalaženja posla;
Pojam nezaposlenosti može imati različita značenja, zavisno o kontekstu u kom se koristi. Može opisivati pravno – administrativno stanje, odnosno evidenciju na listi zavoda za zapošljavanje, ili pravo na novčanu nadoknadu za nezaposlene. Ujedno, može označavati stav tj. spremnost na prihvatanje posla pod određenim zakonima. Može se odnositi i na socijalne teškoće unutar određenog vladinog sistema, kao i na neravnotežu ponude i potražnje rada na pojedinim delovima ili na celokupnom tržištu rada. Takođe, u nezaposlene se ubrajaju i svi članovi društva koji su delimično zaposleni, ali njihova radna snaga nije u punoj meri iskorišćena, ne rade puno radno vreme i nemaju primanja pogodna za normalno izdržavanje.
Nezaposlenost može biti otvrena i prikrivena. Kod otvorenenog tipa nezaposlenosti razlikujemo četiri najbitnije vrste nezaposlenosti, o kojima ću nešto detaljnije pisati u nastavku rada, a reč je o:
1. frikcijska ili normalna nezaposlenost radnika koji menjaju posao ili ga prekidaju zbog nestašice materijala i drugih sličnih uzroka. Taj oblik nezaposlenosti proizilazi iz nepodudarnosti ponude i potražnje rada;
2. sezonska nezaposlenost kao rezultat nemogućnosti obavljanja nekih poslova jer su vezani za godišnja doba ili ih onemogućuju vremenske neprilike;
3. tehnološka nezaposlenost nastaje zbog tehničkih usavršavanja ili preusmeravanja proizvodnje, što čini zaposlene nepotrebnim u postojećem broju;
4. ciklična nezaposlenost koju uzrokuje poslovni ciklus i drugi slični povremeni poremećaji, tako da se osetno smanjuje potreba za radnicima.
Nezaposlenost otvorenog tipa naglo se povećava u doba kriza, recesija, velikih tehnoloških promena, ratnih razaranja, elementarnih nepogoda, a naša zemlja još uvek prolazi kroz neke od ovih kriza, ako ne i sve, tako da je izvesno da kod nas već dugi niz godina vlada nezaposlenost ovakvog tipa.
Kad je u pitanju prekrivena nezaposlenost ona proizilazi iz nedovoljnog iskorišćavanja radne snage, što znači oblik nezaposlenosti unutar postojeće nezaposlenosti. Greška kod ovakvog oblika nezaposlenosti nastala je onog trenutka kada su bivša socijalistička društva nastojala da postignu visok stepen zaposlenosti, zbog čega su se stvarala suvišna mesta za zapošljavanje. Dešavalo se da privatni poslodavnci, u SAD, zaposle više radnika nego što je potrebno, nadajući se bržem oporavku sopstvene slabe ekonomije. Međutim, stopa nezaposlenosti je i dalje rasla zbog toga što su ljudi nekih drugih zanimanja ostajali bez posla. Napravljena je greška zapošljavanjem više ljudi jer se na njih trošilo ono što se nije imalo.