Nezavisnost centralnih banaka

Koncept nezavisnosti centralnih banaka je relativno nov u ekonomskoj teoriji i praksi. Pre dvadeset godina većina centralnih banaka u svetu funkcionisale su kao službe ministarstva finansija. U prošlosti se od većine centralnih banaka očekivalo – shodno zakonu, običaju, ili i jednom i drugom – da koriste svoje instrumente radi ostvarenja mnoštva ciljeva, kao što su visoke stope rasta i zaposlenosti, obezbeđivanje sredstava za državne rashode i rešavanje problema platnog bilansa. Takođe se očekivalo da održe finansijsku stabilnost i stabilnost cena, ali cilj stabilnosti cena bio je jedan od ciljeva u osnivačkom aktu banke i nije imao nikakav poseban status. U nekim slučajevima, poput Španije i Norveške, nije se čak ni spominjao u aktima. U skladu sa realnošću, ni ekonomska teorija nije pridavala neku posebnu važnost nezavisnosti centralne banke, a koncept kredibiliteta monetarne politike je tek nastajao. Štaviše, kao primetno nasleđe Kejnza, postojalo je uverenje da određena stopa inflacije doprinosi ekonomskom rastu.