Novac

NASTANAK NOVCA

Proces razvoja različitih oblika razmene robe predstavlja proces nastanka novca. Nastanak novca je bio objektivno uslovljen potrebama razmene. Novčani oblik razmene javlja se u situaciji u kojoj je robna proizvodnja dovoljno razvijena, a društvena podela rada raširena. Teškoće u razmeni su dovele do otkrića novca, čijom pojavom su se te teškoće i prevazisle.
Pojavljuje se roba za koju su svi spremni da ustupe svoje proizvode jer znaju da će za nju uspeti nabaviti ono što im je potrebno. Proces nastanka novca je bio veoma dug ekonomski proces. U početku se kao novac najčešće prihvatala stoka jer je bila lako pokretljiva i jer je za njom postojala velika potreba (hrana i upotreba u poljoprivredi), pa su je svi stanovnici rado prihvatali kao opšte sredstvo razmene. U nekim društvima, novac su bili predmeti od određenih vrsta metala, najčešće bakra, ali i druge vrste korisnih proizvoda. Vremenom se ova funkcija počela vezivati za robe koje su po svojim prirodnim karakteristikama bile pogodne da služe kao opšte sredstvo razmene. Te robe su bili plemeniti metali, ali se i unutar njih zlato izdvojilo kao najpogodnije za obavljanje ove funkcije. Razlog zašto su ljudi u različitim društvima prihvatali zlato kao svetski univerzalno sredstvo razmene treba tražiti u prirodnim osobinama koje ono ima, kao i zato što ga je bilo u malim količinama.

 

 

 

FUNKCIJE NOVCA
Roba koja obavlja funkciju novca, ima veći broj funkcija koje obavlja u ekonomskom sistemu. Razlikuju se četiri funkcije novca:

•      Novac kao mera vrednosti i merilo cene;
•      Novac kao sredstvo prometa;
•      Novac kao blago;
•      Novac kao sredstvo placanja:
•      Svetski novac.

 

 

 

NOVAC KAO MERA VREDNOSTI  I MERILO CENE
U funkciji mere vrednosti novac svojim različitim količinama izražava vrednost različitih roba. Zahvaljujući novcu, robe različitih fizičkih osobina (brašno i meso, automobili i knjige…) se u razmeni ispoljavaju kao kvalitativno istorodne i količinski usporedive, a ono što se ne može videti iz njihovih fizičkih karakteristika, saznaje se zahvaljujuci novcu.
Količina novca koju je potrebno dati kao protivvrednost da bi se kupila neka roba, naziva se njenom cenom . Ona je, dakle, novčani izraz koju vrednost robe dobija u razmeni.
Tehnička mera kojom se upoređuju različite količine novca naziva se merilo cene. Merilo cene nije funkcija novca, ono je preduslov da bi novac mogao da obavlja svoje funkcije u ekonomskom sistemu. Merilo cene je u istoriji najčešće određivala država, jer je trebalo garantovati da ono što je zakonima propisano bude u stvarnosti i poštovano. Naziv marka, funta, dinar ili dolar, takođe je posledica državnih odluka tako da se u savremenim uslovima može reći da je određivanje merila cene funkcija države.

 

 

NOVAC KAO SREDSTVO PROMETA

Pre postojanja novca razmena se odvijala u obliku trampe. To je takva razmena u kojoj se jedna roba menja za drugu, odnosno to je razmena u kojoj je prodavac ujedno i kupac. Prodajući svoju robu, on automatski kupuje drugu robu, kao što je slučaj i sa osobom sa kojom razmjenjuje svoju robu.
Pojavom novca, ovi problemi trampe se jednostavno prevazilaze. Sada se novac pojavljuje kao posrednik u razmeni pa se prvo roba prodaje za novac pa se onda tim novcem kupuje željena roba. Na taj način, prodaja se odvaja od kupovine.
Novac u funkciji sredstva razmene u velikoj meri je olakšao razmenu. Bilo je dovoljno da vlasnik robe pronađe bilo koga kome je njegov proizvod potreban i razmeni ga za novac, a potom pronađe vlasnika robe koja je njemu potrebna i kupi tu robu, bez obzira šta treba njenom vlasniku.