Opste ucenje o pravu – Pravna drzava

Šta znači “pravna država”?

Slobodna demokratija koja odobrava učešće građana u političkom odlučivanju mora imati pravno – državno uređenje. Demokratija i pravna država čine neodvojivu celinu. Pod pravnom državom treba razumeti sve one principe i postupke koji osiguravaju slobodu pojedinca i njegovo učešće u političkom životu. Pravna država predstavlja suprotnost policijskoj državi, odnosno državi u kojoj vlada samovolja. U takvim sistemima pojedinac živi stalno kontrolisan “odozgo” i pod pretnjom od upada u njegov život od strane dobro kontrolisanog aparata državne sigurnosti. Čovek se u svemu oseća kontrolisanim, te oseća veliko nepoverenje prema sebi, čime je zatrovan saživot ljudi. Uprkos svom oprezu i pokušajima građani se ne mogu otrgnuti čvrstoj ruci države. Onome ko se bori protiv takvog stanja preti hapšenje ili šikaniranje, gubitak radnog mesta ili čak smeštanje u zatvor, a da za to ne može zahtevati pravni sudski proces. A kad se on izvede pred suca, onda on prema njemu nastupa kao funkcioner vladajuće partije, pošto nema nezavisnosti sudstva. Jurisdiktivna vlast je u ovakvim sistemima samo jedna od organizacionih tehnika da bi se “materijal – ljudi” učinio “obradivim”. Tako da obični građanin nikad ne zna da li je već zapeo za oko vladajućim strukturama. Samo ova nesigurnost je dovoljna za njega da se oseća zavisnim i neslobodnim. Pored toga čini se da pravo u privatnoj oblasti funkcioniše – jer se i u dikaturama kažnjavaju lopovi ili oni koji naprave neki saobraćajni prekršaj. Ali, čovek se ne može osloniti samo na to. Jer svi pravni propisi mogu se opozvati, a diktator ili državna partija određuju šta je pravilno, a šta ne.