Optika, refleksija i refrakcija

Svetlost, difrakcija i polarizacija
Optika je deo fizike koji proučava svetlosne pojave i prirodu svetlosti. Vidljiva svetlost je elektromagnetno zračenje koje opaža organ vida – oko. Optika izučava pojave vezane vezane ne samo za vidljivi deo spektra zračenja, nego i one vezane za infracrveno i ultraljubičasto (ultraviolentno) zračenje.
Optika se prema načinu tretiranja optičkih pojava može podeliti na dve osnovne oblasti: geometrijsku i fizičku optiku. Geometrijska optika proučava optičke pojave na temelju osnovnih zakona koji su empirijski. Ne razmatra pitanja o prirodi svetlosti , za razliku od fizičke optike koja proučava prirodu svetlosti i kroz to objašnjava probleme nerešive u geometrijskoj optici.
SVETLOST – elektromagnetno zračenje
Šta je svetlost? Npr., za Njutna svetlost je bila struja čestica, dok je za Hajgensa svetlost slična talasima na vodi. Na osnovu ovih teorija mogu se objasniti neki jednostavni optički zakoni kao što je zakon polarizacije. Međutim, novi elektromagnetni rezultati su išli u prilog talasne teorije.
Svetlost možemo opisati kao roj čestica koje se nazivaju fotoni. Svaki foton nosi određenu količinu energije. Celokupan raspon zračenja koje nastaje u svemiru nazivamo svetlosni spektar.
Vrste elektromagnetskog zračenja:
• gama zračenje
• rendgensko zračenje (X-zraci)
• ultraljubičasto zračenje
• vidljivo zračenje (svetlost)
• infracrveno zračenje
• mikrotalasno zračenje
• radiotalasi
Elektromagnetska zračenja uzajamno se razlikuju jedino frekvencijom. Svetlost nastaje kada se električni naboj kreće u elektromagnetskom polju. Atom šalje svetlost kada je neki od njegovih elektrona podstaknut dodatnom energijom izvora. Zračenje pokrenutih elektrona opisujemo talasom.